ТРАНСКРИПТ:
Када си у децембру 2022, полицијски официри Метју Арнолд (Matthew Arnold) и Рејчел Мек Кроу (Rachel McCrow), као и власник имања у месту Виембала (Wiemballa), у унутрашњости Квинсленда Алан Дари (Alan Dare), упуцани на његовом имању поново су покренути позиви за реформу националног регистра поседника ватреног оружја.
Ти позиви се сада испуњавају, истовремено са обележавањем 28. годишњице трагедије у Порт Артуру, која је била првобитни катализатор за реформу закона о поседовању оружја у Аустралији.
„Овај Национални регистар поседника ватреног оружја ће помоћи да се осигура да полиција зна ко поседује оружје у заједници, где се налази ... Национални регистар поседника ватреног оружја ће помоћи у повезивању информација о поседвоању ватреног оружја у оквиру Комонвелта, држава и територија и те информације ће скоро истоврфемено бити подељене са државним полицијским управама широм земље.", рекао је државни тужилац Марк Драјфус.
Албанизијева влада ће потрошити нешто више од 160 милиона долара током четири године да успостави регистар до 2028.
Инвестиција ће бити у партнерству са свим државним и територијалним владама у Аустралији, које су се све сложиле са тим потезом, на последњем састанку националне владе у децембру.
Као што је то био случај и са оригиналним споразумом о поседовању ватреног оружја, национални регистар поседовања оружја такође има широку савезну двостраначку подршку.
Либерални посланик Ден Техан (Dan Tehan) сматра да је боље да се то деси икад него никад.
„Очигледно бисмо волели да то буде сутра, али ради се о повезивању система из свих држава и територија и о могућности да те системе повежемо на националном нивоу – а за то је потребно време.“
Марк Драјфус каже да је много труда уложено у креирање нове базе података.
„Биће потребно четири године због сложене ситуације коју сам поменуо. Имате неке државе које прелазе са система заснованих на папиру на дигиталне системе. Ово ће бити дигитални систем. Друге државе су напредније. И постоји сложеност око тога да сви ти системи разговарају једни с другима. Постоји сложеност и око надоградњи које су нам потребне."
Али док је нови регистар нашироко поздрављен, постављају се питања зашто је толико дуго требало да се уведе.
Стручњак за оружје Ребека Питерс (Rebecca Peters) рекла је за СБС 2021. да је још од масакра у Порт Артуру постојала забринутост због рупа у националном споразуму о поседовању ватреног оружја, и држава које су уносиле амандмане на своје законе о оружју.
Тадашњи премијер Аустралије Џон Хауард (John Howard), који је водио првобитне реформе после масакра у Порт Артуру, рекао је да то није случај.
У напоменама датим поводом 25. годишњице масакра у Порт Артуру, бивши премијер је рекао да није било значајних промена, а подршка снажним и значајним законима о оружју остаје снажна као и увек.
Поједине државе тврде да остају посвећене безбедности.
Западна Аустралија је 2023. године предложила историјску ревизију закона о оружју према којем би се наметнуло ограничење броја ватреног оружја које свако са дозволом може поседовати.
Министар полиције Пол Папалиа (Paul Papalia ) рекао је тада да је промена изазвана наглим повећањем броја поседника оружја широм државе - и забринутошћу због могућности крађе.
„Суштина је да је од 2009. године, када је наш систем издавања дозвола за ватрено оружје промењен, број ватреног оружја у Западној Аустралији порастао за отприлике 60 процената... У последњих пет година, 1.769 комада ватреног оружја је украдено у Западној Аустралији. То је еквивалентно једној крађи дневно."
Марк Драјфус је заузео сличан став о безбедности.
Он каже да, иако овај нови регистар неће забележити оружје у илегалном поседу, аустралијски закони о оружју одувек су се односили на заштиту људи од повреда.
Државни тужилац каже да су биле потребне скоро три деценије за увођење ове најновије реформе само због сложености задатка.
„Поштено је рећи да је требало три деценије јер је ово био компликован део слагалице. Свака држава и територија су одговорне за своје законе о ватреном оружју. Свака држава и територија имају прилично различите аранжмане за регистрацију ватреног оружја, лиценцирање и требало је оволико времена да се све владе држава и територија усагласе... Катализатор су били шокантни догађаји у Виембали."
