Криза на граници Русије и Украјине прети да ескалира и све више земаља евакуише особље из својих амбасада у Кијеву. Такође, више од десет држава је упозорило своје грађане да напусте Украјину - укључујући Аустралију, САД, Велику Британију и Немачку. Министарство спољних послова Србије препоручило је грађанима који тренутно бораве у Украјини да размотре могућност привременог напуштања те државе.
Аустралијска влада придружила се Сједињеним Државама и одлучила да затвори амбасаду у Кијеву. Особље дипломатског представништва преселило се у град Лавов, на западу земље, неких 70 километара од границе с Пољском, објавила је министарка иностраних послова Аустралије Марис Пејн.
Такође, издато је ажурирано упозорење аустралијским држављанима да напусте Украјину, јер би, како се наводи, напад руских снага "могао бити неизбежан".
И Бела кућа упозорава да би руска инвазија, укључујући могући ваздушни напад, могла да се догоди у било ком тренутку. Сједињене Државе су наредиле већини својих дипломата и особља да напусте амбасаду у Украјини, која је једна од највећих америчких у Европи.
С друге стране, Русија и даље негира намере да изврши инвазију, упркос гомилању више од 100.000 војника дуж границе с Украјином. Званична Москва је међутим саопштила да би могла да предузме за сада неодређену војну акцију уколико њени безбедносни захтеви не буду испуњени.
Премијер Аустралије Скот Морисон изјавио је да је ситуација на граници Украјине и Русије све нестабилнија.
"У амбасади у Кијеву имамо још три преостала члана особља и они су добили инструкције да се преселе у Лавов, као и амбасаде Америке, Канаде, Велике Битаније и Новог Зеланда. То је следећа фаза у премештању Аустралијанаца на сигурно," рекао је Морисон, нагласивши да се ситуација погоршава и "достиже веома опасну фазу.
Морисон је позвао и званични Пекинг да прокоментарише ситуацију око Украјине, речима да ћутање Кине по питању гомилања руских трупа на граници с Украјином делује "језиво".
Он је посебно нагласио да кинеска влада сада ћути, а увек је спремна да критикује Аустралију, у светлу недавног реаговања Пекинга на састанак земаља квадрилатерале у Мелбурну.
У међувремену, председник Америке Џозеф Бајден разговарао је телефоном с руским колегом Владимиром Путином. Разговор који је трајао нешто више од сат времена, америчка страна је описала као још један напор у потрази за дипломатским решењем.
Кремљ је пак оценио да је разговор двојице лидера био налик пословном и да се догодио у позадини хистерије коју је запад створио у вези са актуелном ситуацијом.
Из Беле куће су рекли да, иако је разговор Бајдена и Путина био „професионалан и садржајан“, није довео до „било какве суштинске промене у динамици“.
Како је саопштено, Бајден је упозорио Путина да би евентуални руски напад изазвао велике патње људи и да ће Сједињене Државе и њени савезници одлучно одговорити, а да ће последице бити брзе и тешке.
И амерички државни секретар Ентони Блинкен такође је разговарао са својим руским колегом Сергејем Лавровом, и том приликом истакао да је дипломатија и даље опција.
Немачки канцелар Олаф Шолц ове недеље састаће се хитно са председницима Украјине и Русије, у настојању да помогне у смиривању растућих тензија. Уочи састанака у Кијеву и Москви, Шолц је упутио упозорење Русији о могућим санкцијама, рекавши да "у случају војне агресије на Украјину", већ постоје припоремљени оштри одговори и санкције Русији.
Украјинске власти су у међувремену затражиле хитан састанак с Русијом и чланицама ОЕБС-а, у наредних 48 сати.
