
Ипак, у Аустралији и даље постоји неједнакост у погледу образовних исхода.
Ученици аутохтоног порекла имају ниже стопе похађања школе, а исто важи и за стопе писмености и математичких способности, као и заступљености на универзитетима. Овакво стање је последица историјских и сталних фактора, попут дискриминације, недостатка културно инклузивног образовања и социо-економских неједнакости.
"Важно је препознати историју дискриминације са којом се суочавају аутохтона деца када се расправља о томе како смањити јаз у образовању", каже Шерон Дејвис, припадница народа Барди и Кија, извршна директорка Националне корпорације за образовање абориџина и становника Торесовог мореуза (NATSIEC).
„Законодавство и политике су експлицитно радили на томе да абориџинска деца не похађају школу од самог почетка“, додаје она.
Дејвис указује на недавни извештај Националне коалиције за образовање аутохтоне омладине.
„Истакнуте су политике попут искључења на захтев, уведене почетком 20. века, према којој су породице које нису аутохтоне могле да захтевају уклањање абориџинске деце из учионица.“

Sharon Davis, CEO of NATSIEC Source: Supplied / Sharon Davis
Део тог извињења је и обавеза да се смањи јаз између староседелаца и неаутохтоних Аустралијанаца у различитим областима живота, укључујући образовање.
Основни циљ онога што се данас назива Национални споразум о смањењу јаза, јесте реформа начина на који владе раде с људима и заједницама Првих народа како би се превазишла неједнакост, као што је посвећеност изградњи сектора којим управља заједница.
„Знамо да су абориџинске организације којима управља заједница најодрживији начин за решавање потреба заједница“, каже Дејвис.
„А тамо где наши људи воде образовање, видимо боље ангажовање, боље резултате и образовне исходе за наше младе људе.“
READ MORE

What is Closing the Gap?
Да ли би културолошко образовање могло да буде пут напред?
Др Ентони Мекнајт је припадник Авабакала, Гамерој и Јуин народа. Запослен је у Вуљунга Центру за староседеоце на Универзитету у Волонгонгу.
Др Мекнајт је провео низ година истражујући и предајући како се абориџинска педагогија може најбоље уградити у наставни план и програм, у политику и праксу.
Он сматра да треба преиспитати значење превазилажења јаза у образовању староседелачких народа.
„Ако посматрате као спектар, имамо абориџинско образовање с једне и западно образовање с друге стране, а абориџинске ученике између“, каже Мекнајт.
Он додаје да иницијативе за смањење јаза обично имају за циљ да приближе ученика западном крају спектра образовања.
„Али то оставља огроман јаз у односу на њихов сопствени образовни систем. Сматрам да би абориџинска деца требало да буду у средишту, а да се затим та два знања спајају у тој средњишњој тачки. Наши ученици морају бити вешти да би могли да живе у оба система знања", истиче др Мекнајт.

Dr McKnight has spent years teaching and researching how to embed Aboriginal pedagogy in curriculum, policy, and practice. Source: Supplied / MichaelDavidGray
Једнакост образовних исхода – план на којем се ради
Према најновијим подацима из Националног споразума о смањењу јаза, јаз у образовним исходима између староседелачких и неаутохтоних ученика се смањио током година, али и даље постоји.
„На пример, стопа задржавања староседелачких ученика у средњој школи тренутно износи 59 процената у поређењу са неаутохтоним ученицима, код којих износи око 85 процената“, каже Дејвис.
„А када видимо јаз у образовним исходима, то више представа одраз како образовање није успело да служи абориџинима и становницима острва Торесовог мореуза, ученицима и младим људима, а не обрнуто.“

Retori Lane (L) with her mother, Jenadel Lane. Source: Supplied / Retori Lane
Она припада највећој групи ученика староседелачког порекла који су једној години завршили 12. разред у Новом Јужном Велсу.
Ритори Лејн каже да је подстицајно окружење за учење направило разлику.
Њена мрежа подршке обухватала је школско особље, староседелачке наставнике и запослене у Националној корпорацији за спорт староседелаца Аустралије (NASCA). Ова организација спроводи програме широм Новог Јужног Велса и Северне територије, помажући староседелачким ученицима да се повежу са културом и успеју у школи.
„Дефинитивно сам имала велику подршку, посебно од запослених у школи, као и од радника Националне спортске корпорације, који су увек били на услузи. Такође, наставници су увек били ту да помогну, шта год да је било потребно“, рекла је Ритори Лејн.
Њена мајка Џенадел је заменица директора на колеџу у Дабоу где је Ритори матурирала.
Џенадел је била прва у породици која је похађала универзитет, а данас, каже да сусреће још много аутохтоне деце која су прва завршила средњу школу у својим породицама.
Она верује да прилагођена подршка и културно осетљиво окружење оснажују све ученике да извуку најбоље из свог образовања.
„Страствено желим да што више абориџинске деце завршава 12. разред, јер је то мој мали удео којим могу да допринесем. Зато сам и постала наставница. А онда, надам се да ће им успех у школи отворити врата за живот после“, истакла је Џенадел.
READ MORE

Who are the Stolen Generations?
За више информација и објашњења о томе како да се снађете у свом новом животу у Аустралији, пратите наш подкаст "Упознајмо Аустралију" („Australia Explained“).
Уколико имате било каква питања или идеје за теме, Пошаљите нам имејл на адресу: australiaexplained@sbs.com.au.