Број становника ће наставити да расте упркос томе што ће за четири деценије бити више умрлих него новорођених на годишњем нивоу, показује нови Међугенерацијски извештај савезне владе. Такође, људи ће живети дуже, а на млађе генерације пашће већи економски терет. Поред демографских, очекују се и крупне индустријске и економске промене које ће изазвати муњевити успон вештачке интелигенције и транзиција ка чистој енергији.
Најновије издање Међугенерацијског извештаја савезне владе, који помаже у мапирању економске и буџетске перспективе Аустралије, показује да се приближавамо критичној демографској прекретници.
Наиме, процењује се да ће до 2060-их број умрлих у Аустралији на годишњем нивоу премашити број рођених, док ће стопа фертилитета забележити историјски минимум.
Очекује се пад стопе на свега 1,34 детета по жени – што је далеко испод нивоа од 2,1, неопходног за просту смену генерација.
Овакву прогнозу демографи приписују каснијем ступању у брак и свесном избору родитеља да имају мање деце.
Истовремено, становништво у Аустралији живи дуже, па се предвиђа да ће животни век достићи скоро 90 година за жене и преко 86 година за мушкарце, што је значајно повећање у односу на тренутних 86 година за жене и 82 за мушкарце.
Ова комбинација старења становништва и пада наталитета значи да ће се од млађих Аустралијанаца очекивати да раде дуже, док ће им куповина сопственог крова над главом бити знатно тежа него претходним генерацијама.
Савезни благајник, међутим, наглашава да је упркос овим озбиљним ризицима и демографским притисцима, држава спремна да управља променама у структури становништва.
Извештај показује да се суочавамо са веома озбиљним ризицима и притисцима, али да смо за њих боље припремљени. Имамо бољу стартну позицију да искористимо револуцију вештачке интелигенције, да управљамо демографским променама и напредујемо у ери нових индустрија.Савезни благајник Џим Чалмерс
У извештају се наводи и да ће се даљи раст становништва – за које се процењује да ће до 2065. достићи 39,3 милиона – у великој мери ослањати на нето имиграцију, да би се, како је истакнуто, обезбедила „демографска отпорност“.
Упркос овим демографским изазовима, извештај нуди и неке оптимистичне дугорочне прогнозе. Тако се рецимо предвиђа да ће просечан Аустралијанац до 2066. године имати за 55 одсто већа примања него данас.
Међутим, пут до тог циља захтеваће крупне структурне промене. Већи издаци на одбрану, климатске промене, здравство и бригу о старима извршиће огроман притисак на државни буџет. Економисти истичу да извештај јасно доказује да ће привреда морати мање да се ослања на раст становништва, а далеко више на раст продуктивности.
„Оно на шта се Аустралија заиста ослањала у последње две деценије, а посебно од 2008. године, јесте раст становништва који је био покретач нашег економског раста. До сада смо имали значајан прилив становништва, али не и велики раст продуктивности, а извештај показује да ће ситуација у наредних 40 година бити потпуно обрнута", каже Стивен Смит, економиста из консултантске куће "Deloitte Access Economics".
Да бисмо покретали целокупну економију мораћемо да зависимо искључиво од раста продуктивности, а не од раста становништва.Економиста Стивен Смит
владин Међугенерацијски извештај такође скреће пажњу на крупне индустријске трансформације, у чијем средишту су муњевити успон вештачке интелигенције и глобална транзиција ка чистој енергији.
Благајник Џим Чалмерс тврди да садржај овог документа оправдава одлуке донете у вези са тржиштем некретнина и променама пореског система.
Према подацима из Међугенерацијског извештаја, уштеђевине у пензионим фондовима играће кључну улогу у обезбеђивању стабилног животног стандарда за старије грађане у будућности.
Наводи се да ће овај систем значајно смањити зависност од државних пензија и олакшати економски терет који очекује млађе генерације.
