ТРАНСКРИПТ
Ракиа Хајдари (Ruqia Haidari) је имала 21 годину и била је пуна живота и оптимизма за своју будућност.
Њен живот се на жалост завршио 2022, од руке Мухамада Али Халимија (Muhammad Ali Halimi). Убио ју је човек за којег се удала само шест недеља пре тога, и била је присиљена да уђе у тај брак — од стране своје мајке.
Сакина Мухамад Јан (Sakina Muhammad Jan) ушла је у Окружни суд Викторије (County Court of Victoria) јуче у пратњи више од десет чланова породице.
И постала је прва особа у Аустралији која је осуђена за навођење особе да ступи у принудни брак, осуђена је на три године затвора уз условни споразум да буде пуштена на слободу након 12 месеци. Судиница Франсис Диел (Justice Frances Dalziel) је рекла Сакини Мухамад Јан: „Злоупотребила си моћ као њена мајка, као особа са којом је живела и поштовала је“.
Пресуда је изазвала талас узнемирености у судници. Јан се изјаснила да је невина пре него што је одведена из суднице. Једном члану породице је позлило и пребачен је у болницу.
Њена кћерка је плакала у наручју друге особе, говорећи: "Изгубила сам сестру и сад сам изгубила и мајку."
Јан се такође сада суочава са могућом депортацијом у Авганистан, што је изазвало страшну бригу у заједници Хазара - чији припадници се суочавају са прогоном од стране Талибана. Међутим, судиница је рекла да је за ово кривично дело потребна снажна опомињућа пресуда - како би се осигурало да сви у земљи знају да је присилни брак озбиљан прекршај.
За разлику од уговореног брака, принудни брак је када особа ступи у брак без свог пуног и слободног пристанка.
У Аустралији је та врста бракова криминализована више од деценије, али нико није осуђен до (сада) ове године.
Хелен Шнајдер (Helen Schneider) је на функцији командира Аустралијске федералне полиције за експлоатацију људи.
„Ово је проблем који се јавља међу различитим етничким групама, културним групама, верским групама, то је проблем у свим нашим заједницама у Аустралији и зато сви ми у заједници треба да будемо будни када су у питању индикатори трговине људима."
Друге жртве су имале среће да побегну из сопствених присилних бракова - попут Лејле (Laila). Користимо псеудоним скривјући њен идентитет ради њене безбедности.
Лејла каже да је била намамљена да оде у САД после средње школе, да упозна и да живи са својим рођацима.
"Две недеље касније, тај рођак ме је представљао као своју вереницу. Говорио је људима да смо заједно"
Оно за шта је у почетку мислила да је шала, како каже, претворило се у стварне претње од стране њене породице да се уда за њега.
"Била сам веома изолована. Нисам имала никакву подршку ни од кога. Нисам мислила да ћу имати подршку полиције ако одем у полицију. Нисам имала новца. Осећала сам да не могу ништа друго да урадим осим да останем са том особом."
А кад су се венчали, каже да је била заробљена у емоционално и физички насилној вези.
"Нисам желела да му се често приближавам. Он је много већи од мене, много јачи од мене. Нема шансе да га одгурнем или да се борим против тога."
Годинама касније, Лејла је сазнала да је принудни брак злочин, а полиција је одмах испланирала њено смело бекство из САД, кући у Аустралију.
"Била сам под стресом, била сам уплашена, била сам узбуђена, била сам срећна, толико емоција сам осећала."
У протеклих пет година полиција је примила 440 пријава о присилним браковима. Више од половине жртава било је млађе од 18 година, а скоро једна трећина млађа од 16 година.
Хелен Шнајдер каже:
„Присилни брак је, верујемо нешто што се дефинитивно недовољно пријављује, због природе прекршаја који потенцијално укључује принуду, претње или превару.
Полиција каже да је њихов главни приоритет увек био заштита преживелих жртава.
За Лејлу је та заштита срећом дошла брзо - и начинила знатну разлику.
„Током те исте недеље када сам се вратила, сазнала сам да сам трудна. Мислим да се то десило у савршено време. Јер да сам била тамо недељу дана дуже и сазнала да сам трудна када сам била тамо, цео мој живот би остала у истој ситуацији, мислим да би мој живот био готов."
