Овогодишњи лауреати Нобелове награде за мир су један активиста и две организације за људска права из Белорусије, Русије и Украјине.
То су тренутно притворени белоруски активиста Алес Бјаљацки, затим руска организација „Меморијал“ и украјинска група „Центар за грађанске слободе“.
Како је истакнуто у образложењу Нобеловог норвешког комитета, који додељује награду за мир, овим је одато признање шампионима „мирне коегзистенције“ током најбурнијег периода у Европи од доба Другог светског рата.
Овогодишња Нобелова награда за мир сматра се за једну од политички најспорнијих, пошто је многи виде као осуду руског председника Владимира Путина и белоруског председника Александра Лукашенка због агресије на Украјину.
Пре проглашења награде за мир, додељена су признања у три научне категорије.
У области медицине или физиологије лауреат је шведски научник Сванте Пебо, за научни рад на откривању генетске тајне људске еволуције, односно везе између модерних људи и наших изумрлих предака.
Награду за физику поделила су тројица научника - Француз Алан Аспект, Американац Џон Клосер и Аустријанац Антон Цајлингер - за достигнућа у области квантне механике, која ће допринети развоју супер компјутера.
Признање у домену хемије припало је Керолајн Бертоци и Берију Шарплсу из Америке, као и Данцу Мортону Мелдалу.
Они су награђени за рад о спајању молекула - у области познатој као клик хемија. Реч је о грани науке која се бави проучавањем начина повезивања различитих молекула у јединствену целину.
Њихов рад се користи у истраживању ћелија и праћењу биолошких процеса, а може се применити и код лекова за лечење рака.
Коначно, Нобелову награду за књижевност добила је француска ауторка Ани Ерно, за свој višedecenijski рад, који се бави истраживањем живота испуњеног неједнакостима – од родне, преко језичке, до класне.
Ерно је рекла да је писање политички чин који нам отвара очи за друштвену неједнакост.
Ова 82-годишња списатељица је нагласила и да сада мора да обнови своје напоре да говори у име других.
