SKIP TO MAIN CONTENT

Двојезичност код деце: Предности, изазови и савети логопеда

B9963CD4-E29C-4B3B-A8E3-F4E9EA9E6C0E.jpeg
Директорка школе Нада Миљанић и логопед Невена Граовац на предавању у Српској етничкој школи „Вук Караџић” у Мелбурну. Photo Krste Markovic, SBS Serbian

Двојезичност је за многе породице у Аустралији свакодневица, али и извор бројних недоумица. Да ли учење и употреба два језика може да успори развој говора детета, колико је важно неговати матерњи језик и какву улогу у томе имају породица и школа, али и када је потребно потражити савет стручњака. Управо о тим темама говорило се на предавању у Српској етничкој школи „Вук Караџић” у Мелбурну, где су родитељи имали прилику да чују савете логопеда у оквиру циклуса едукативних трибина посвећених Месецу здравља. Извештава Крсте Марковић.


Published

By Krste Marković

Presented by Biljana Ristić

Source: SBS


Skip to podcast episode content

Двојезичност је за многе породице у Аустралији свакодневица, али и извор бројних недоумица. Да ли учење и употреба два језика може да успори развој говора детета, колико је важно неговати матерњи језик и какву улогу у томе имају породица и школа, али и када је потребно потражити савет стручњака. Управо о тим темама говорило се на предавању у Српској етничкој школи „Вук Караџић” у Мелбурну, где су родитељи имали прилику да чују савете логопеда у оквиру циклуса едукативних трибина посвећених Месецу здравља. Извештава Крсте Марковић.


For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

sbs serbian dividing line

Двојезичност је дар, а не препрека: Српска школа „Вук Караџић” организовала циклус предавања о здрављу

Очување матерњег језика, здрав развој деце и брига о здрављу били су у средишту занимљивог предавања које је у Српској етничкој школи „Вук Караџић” у Кизбороу одржала логопед Невена Граовац, у оквиру циклуса едукативних трибина посвећених Месецу здравља.

Предавање је окупило бројне родитеље који одгајају децу у двојезичном окружењу и свакодневно се суочавају са питањима како истовремено неговати српски језик и омогућити деци успешан развој енглеског као доминантног језика у Аустралији.

Директорка школе Нада Миљанић истиче да је идеја била да се здравље представи из више углова, уз учешће стручњака из различитих области.

„Желели смо да деца, али и родитељи, науче нешто ново, упознају различита здравствена занимања и схвате колико је важно бринути о свом телу, говору, менталном здрављу и здравим животним навикама. Прошле суботе смо имали предавање стоматолога, сада логопеда, а у наредним недељама долазе лекар опште праксе др Славко Токановић и др Ђурђа Ступар, која ће говорити о сну и менталном здрављу. Верујем да смо на овај начин заокружили једну веома важну тему”, рекла је Миљанићева.

Највећи мит: два језика не успоравају развој детета

Логопед Невена Граовац, која је и сама у Аустралију дошла као петогодишња девојчица без знања енглеског језика, нагласила је да родитељи не треба да страхују да ће двојезичност успорити развој говора.

„Не постоје научни докази да говорење два језика изазива кашњење у развоју говора. Напротив, двојезичност је дар. Родитељи никако не треба да престану да говоре српски код куће. То деци помаже да сачувају свој језик, културу, идентитет и породичне везе”, истакла је Граовац.

A1573129-7072-41BE-BD11-4033253E1087.jpeg
Логопед Невена Граовац на предавању у Српској етничкој школи „Вук Караџић” у Мелбурну. Photo Krste Markovic, SBS Serbian

Она је објаснила да деца која расту у двојезичном окружењу могу у различитим фазама развоја имати богатији речник на једном или другом језику, али да се укупан језички развој посматра кроз оба језика заједно.

„Важно је гледати укупан фонд речи, а не само српски или само енглески. То што дете у једном периоду више користи енглески не значи да има говорни проблем.”

Српски језик почиње код куће

Граовац је родитељима пренела и лично искуство.

„Када сам дошла у Аустралију нисам знала ниједну реч енглеског. За неколико месеци сам га научила, али сам онда почела више да говорим енглески него српски. Моји родитељи су били упорни да се код куће говори искључиво српски. Данас сам им на томе изузетно захвална, јер ми је то омогућило да сачувам свој матерњи језик.”

Према њеним речима, највећи утицај на очување српског имају управо родитељи.

„Деца су већину дана окружена енглеским – у школи, на телевизији, интернету и са другарима. Зато је разговор код куће на српском језику најважнији начин да се језик очува.”

Када потражити помоћ логопеда?

Током предавања родитељи су добили и практичне смернице када треба потражити стручну помоћ.

Граовац саветује да се родитељи обрате логопеду ако дете са три и по до четири године не изговара правилно више гласова, има потешкоће у формирању реченица, не напредује у развоју говора или се тешко споразумева са другом децом.

Истовремено је нагласила да поједини српски гласови, попут слова „Р”, представљају изазов деци која одрастају у окружењу у којем доминира енглески језик и да то само по себи није разлог за забринутост.

Школа као место очувања идентитета

Посебан акценат стављен је на значај српске школе у очувању језика и културе.

„Што раније дете почне да учи српски, то боље. Управо зато је изузетно важно што школа има и предшколски програм. То је одлична прилика да деца од најранијег узраста развијају матерњи језик и повезују се са својом заједницом”, рекла је Граовац.

Она је подсетила да је двојезичност не само језичка предност, већ и важан део изградње личног идентитета, самопоуздања и припадности заједници.

Предавање у Српској етничкој школи „Вук Караџић” показало је колико су овакви разговори драгоцени за родитеље који желе да њихова деца, поред успешног живота у Аустралији, сачувају и језик, културу и корене свог народа.

Крсте Марковић, за SBS на српском.


Latest podcast episodes

Follow SBS Serbian

Download our apps

Listen to our podcasts

Get the latest with our exclusive in-language podcasts on your favourite podcast apps.

Watch on SBS

Serbian News

Stream now