Филм 'Далеко је Кајмакчалан' приказан на Мелнбурнском фестивалу документарног филма

У оквиру Мелнбурнског документарног филмског фестивала који се одржава од 1- 31. јула у недељу је приказан филм под оригиналним називом "By Far Kaymakchalan", који аутори преводе и као "Далеко је Кајмакчалан".

Аутори и учесници филма после пројекције, током питања и договора пред публиком. SBS Serbian

For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

Сниман у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији током периода од осамнаест месеци, филм „Далеко је Кајмакчалан“ заснован је на истраживању историчара Бојана Пајића и његовом открићу једне од никада испричаних прича о учешћу Аустралијанаца у Првом светском рату. Истражујући аустралијске, српске, британске и француске архиве, Бојан је открио да је преко 1500 аустралијских и новозеландских добровољаца – лекара, медицинских сестара, возача амбулантних кола, војника, морнара и посаде ваздухоплова – служило уз српске снаге током рата, чак и пре искрцавања на Галипољу – подржавајући српски отпор аустроугарским и немачким инвазијама.

Movie Poster Promo

Филм прати шест Аустралијанаца, докторку Мери Де Гарис (Doctor Mary De Garis), медицинску сестру Етел Гилингем (Ethel Gillingham), списатељицу Стелу Мајлс Френклин (Stella Miles Franklin), припадницу сиднејског високог друштва Олив Кинг (Olive King), као и војнике Најла Муларкија и Едварда Рејмиџа (Niall Mullarkey and Edward Ramage), који су служили уз српске снаге на Солунском фронту.

У филму су приказани разговори са историчарима, војним и медицинским стручњацима у Аустралији и Србији, укључујући професора Дејвида Хорнера, генерал-мајора професора Џона Пирна, господина Мета Андерсона ( Professor David Horner, Major General Professor John Pearn, Mr Matt Anderson), др Милета Бјелајца и др Ратомира Миликића, који осветљавају мало познате детаље српске кампање, као и са потомцима аустралијских добровољаца који оживљавају животе својих предака и њихову ратну службу.

Премијера документарца „Далеко је Кајмакчалан“ у Мелбурну — Јединствена прича која спаја Србију и Аустралију

У препуној сали биоскопа Cinema Nova у Карлтону у недељу је свечано приказан дугоочекивани документарни филм „Далеко је Кајмакчалан“, у оквиру десетог, јубиларног издања Фестивала документарног филма у Мелбурну (MDFF).

Овај аустралијско-српски документарни филм у режији Бориса Трбића и Драгана Гавриловића, снимљен по књизи Бојана Пајића, осветљава заборављено поглавље Првог светског рата — учешће преко 1 500 аустралијских и новозеландских добровољаца који су служили уз српску војску на Солунском фронту од 1916. до 1918. године.

Публика је имала прилику да после пројекције присуствује и разговору са ауторима, као и потомцима неких од тих добровољаца који су учествовали у борбама, лечили српске рањенике или се бавили хуманитарним радом. Међу присутнима су били представници српске заједнице, љубитељи филма, историчари, студенти, потомци добровољаца и професионалци из филмске индустрије.

„Била је то изузетна вече, испуњена емоцијама, историјом и топлим људским причама,“ наводе организатори.

„Коментари публике били су изузетно позитивни, а реакције су трајале до касно у ноћ – и наставиле да пристижу.“

Филм је настајао током 18 месеци и сниман је на четири континента — у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији. Комбинујући архивску грађу, лична сведочанства и интервјуе са потомцима и истакнутим историчарима (попут проф. Дејвида Хорнера, генерал-мајора Џона Перна и академика Мила Бјелајца), аутори доносе дубоку и интимну слику о мало познатој вези између Србије и Аустралије током Великог рата.

Посебна вредност филма огледа се у топлој, људској димензији приче — приказу јунака из сенке, обичних људи који су у најтежим временима показали храброст, солидарност и човечност.

„Далеко је Кајмакчалан“ део је званичне селекције MDFF 2025, фестивала који ове године под слоганом „Прошлост, садашњост, будућност“ приказује преко 120 документарних филмова, укључујући више од 50 домаћих аустралијских остварења и бројне светске премијере.

Филм је такође финалиста у две престижне наградне категорије овогодишњег фестивала:

• Најбољи документарни филм из Мелбурна (Best Melbourne Documentary) – један од четири кандидата
• Награда публике за дугометражни филм (Audience Choice Feature) – један од четири финалиста

Иако је премијера првобитно била планирана у Београду, околности су довеле до тога да се свечано приказивање први пут деси управо у Мелбурну — и, по речима присутних, то је био прави избор.

У наредним месецима очекује се учешће филма на другим међународним фестивалима, као и приказивање на телевизијама у иностранству, а аутори изражавају наду да ће ускоро бити приказан и у широј дистрибуцији у Аустралији, пише Крсте Марковић за СБС на српском.