Према недавно објављеним подацима са пописа становништва из 2021. године, у Аустралији живи нешто више од 25.422.788 становника, који воде порекло из чак 320 различитих народа. Мултикултуралност Аустралије понајбоље се осликава у чињеници да се говори чак 429 различитих језика, од којих су 183 језици аутохтоних народа.
На попису се укупно 94.997 особа у Аустралији изјаснило да има српско порекло. То је 0,4 процента од укупне популације Аустралије и српско порекло је 32. по заступљености. Интересантно, број људи српског порекла порастао је у односу на попис из 2016. за више од 20.000, до чега је дошло пре свега због промене формулације питања о пореклу, а сличан тренд забележен је и код многих других заједница.
Када је реч о културолошкој разноликости, српски језик је на 31. месту, пошто се 57.297 грађана Аустралије изјаснило да говори српски код куће. То је нешто мање од броја људи који говоре македонски, турски, јапански и телугу, а за неколико хиљада више од особа које код куће говоре руски, хрватски, африканс и самоански.
Број грађана који говоре одређени језик код куће је један од кључних параметара у попису, на основу којег су извлачени и статистички подаци. Тако, људи који говоре српски језик у просеку су старости од 45 до 49 година, што је за тачно десет година више од просечне старости целокупне аустралијске популације.
Српски је 31. језик по распрострањености у Аустралији Source: SBS
Поред чињенице да српска заједница у Аустралији стари, вреди истаћи и да се број оних који говоре српски језик код куће повећао за 6,5 одсто у односу на 2016. годину.
Људи који говоре српски код куће живе у свим великим градовима Аустралије, али и у многобројним малим местима и селима у унутрашњости. Убедљиво највећи број припадника заједнице настањен је у сиднејском предграђу Ливерпул, где се 2019 људи изјаснило да говори српски. Када се томе додају и околна насеља као што су Маунт Причард, Бонириг и Бонириг Хајтс, па затим Кабрамата, Ферфилд, Грин Вели и Ворик Фарм, овај део Сиднеја има најбројнију српску популацију на континенту.
Друго место од свих предграђа у Аустралији заузима Данденонг Норт на истоку Мелбурна, са 756 особа које говоре српски код куће. Исто као и на западу Сиднеја, тако и у овом подручју, укључујући околна насеља попут Ендевор Хилса, Данденонга, Кизбороа, Нобл Парка и Давтона, такође живи бројна српска популација.
Највише људи који говоре српски језик код куће живи у сиднејском предграђу Ливерпул и околини Source: SBS
Највећи број оних који говоре српски у Аустралији рођен је у Србији, 32,5 одсто, што је мало више од рођених у Аустралији, којих има 31,9 процената. Трећа земља рођења по заступљености је Босна и Херцеговина са 6.220 људи, док је у Хрватској рођено 4.870 особа које код куће говоре српски језик. Црну Гору као земљу рођења навело је 738 особа које говоре српски.
Веома занимљив податак из пописа је и година када су људи емигрирали у Аустралију. Најстарији чланови српске заједнице, укупно 12 особа, доселило се 1948. а још 51 1949. године. Ова статистичка категорија показује да су се највећи таласи српске емиграције догодили између 1969. и 1971. и и у раздобљу од 1996. до 2000. године.
Почетком седамдесетих емигрирало је нешто више од 4.800 наших људи који и данас живе у Аустралији, док је највећи број Срба, више од 10.000 стигао у периоду од 96. до 2000. Наравно, тај број се односи само на оне који и даље живе у Аустралији и који су учествовали у попису 2021.
Највећи број чланова српске заједнице доселио се у Аустралију између 1996. и 2000. године Source: SBS
Када је реч о религији, већина становника Аустралије који говоре српски код куће, 70,4 посто, изјаснили су се да припадају православној вери. Још 14,2 процента навело је хришћанство као религију, док је 8,1 одсто одговорило без религије. Католичкој цркви припада 2,6 одсто особа које говоре српски код куће.
Уколико желите да сазнате више детаља о резултатима пописа послушајте наш подкаст или посетите специјалну интерактивну страницу Census Explorer на нашем сајту www.sbs.com.au.
