Арно Гујон у Данској представио дигиталну верзију Мирослављевог јеванђеља

Дигитална верзија Мирослављевог јеванђеља - најстаријег сачуваног српског илустрованог рукописа представљена је јуче у Копенхагену, у Краљевској библиотеци, а том приликом директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Србије Арно Гујон упознао је данску јавност и дипломатски кор из скоро 40 земаља са посебним духовним и материјалним значајем тог рукописа из 12 века написаног на старословенском језику и ћириличном писму. Гујон је рекао да овај рукопис, који представља духовну и културну реликвију значајну за српски народ, датира из 12. века, и додао да се издваја и као пример успешног очувања кроз вишевековни период српске историје, прожет бројним изазовима.

Гујон предаје поклон заменику директора библиотеке Сорену Биц Кристенсену. Фото Огњен Миловић, Прес служва Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Републике Србије

Заменик директора Краљевске библиотеке Сорен Кристенсен оценио је представљање Мирославлевог јеванђела као изузетно важан доградај, не само за Србију већ и за свет. Додао је за Танјуг да је им је веома важно што су допринели дигитализации и да је то важан нови корак у сарадњи две земље, као и да је специјално за ову прилику бибилиоктека пронашла два рукописа Ханса Кристијана Андерсена у којима помиње Србију.

Детаљ прве странице Мирослављевог јеванђеља са тројицом јеванђелиста (Јован, Марко и Лука). Одсуство четвртог јеванђелиста (Матеј) остаје нејасно. (Detail of the first page of the Miroslav Gospel with the three evangelists (John, Mark and Luke). The absence of the fourth evangelst (Mathew) remains unclear.)

Академик Александар Костић који је радио на процесу дигитализације и заједно са академиком Небојшом Лалићем, такође је данас учествовао у промоцији књиге српског идентитета. „Мирославлево јеванђеле је књига нашег идентитета и српску културу и српску историју тешко је замислити без те прве тачке - без тог рукописа”, рекао је Костић, који је подсетио да је јеванђеље дошло у Србију крајем 19. века, и да је пролазило кроз различите турбулентне догађаје.

Гујон је заменику директора Краљевске библиотеке уручио препис Мирославлевог јеванђеља на калиграфски начин, на пергаменту са минијатурама у 24-каратном злату. Јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја за Србију, а у јуну 2005. уписано је на УНЕСКО листу Памћење света. Оригинални примерак Мирослављевог јеванђеља, урађеног на пергаменту, чува се у Народном музеју у Београду, а 166. лист јеванђеља у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.