Широм света почеле опсежне истраге о могућој умешаности богатих и моћних људи у финансијске малверзације и утају поразу. Поред неколико премијера и председника, на листи се налазе и сарадници Владимира Путина и чланови породице Дејвида Камерона, али и држављани Аустралије и Србије...
Афера "панамски документи" после само два дана од објављивања поверљивих података прети да постане највећи такав случај у историји човечанства. Више од 11 милиона докумената процурело је из правне фирме „Мосак Фонсека“, са седиштем у Панами и на светло дана изнело податке о 21 пореском рају широм света и именима људи који су током последњих 40 година пребацивали новац на рачуне хиљада офшор компанија.
„Мосак Фонсека“ је продавала ове фиктивне фирме широм света, што су многе богате и утицајне личности користиле за прикривање власништва над имовином. Овај процес често је повезан са утајом пореза и прањем новца.
Податке о афери „панамски документи“, пре око годину дана, први је добио немачки дневни лист „Зидојче Цајтунг“ који је поверљиву документацију затим поделио са Међународним конзорцијумом за истраживачко новинарство, са седиштем у Вашингтону. Обимна база података од чак 2,6 терабајта рачунарске меморије указује на наводну умешаност чак 140 утицајних политичара и званичника из целог света, укључујући и 72 садашња и бивша лидера, који су повезани са тајним фирмама зарад избегавања пореза у сопственим земљама.
Међу политичарима чија имена се налазе у поверљивим папирима, налазе се пакистански премијер Наваз Шариф, сиријски председник Башар ал Асад, саудијски краљ Салман, некадашњи либијски лидер Мумаер ел Гадафи, бивши египатски председник Хосни Мубарак, украјински председник Петро Порошенко, као и блиски сарадници руског председника Владимира Путина и покојни отац британског премијера Дејвида Камерона.
Док је Путинов портпарол одбацио наводе о повезаности руског председника и оценио их као покушај да се он дискредитује уочи предстојећих избора, представник британског премијера истакао је да су послови Камероновог оца са офшор компанијама приватна ствар.
Такође, у објављеним извештајима помиње се и актуелни исландски премијер Зигмундур Гунлаугсон. Британски „Гардијан“ за њега наводи да поседује офшор компанију која је чувала милионе долара у обвезнивцама исландских банака током финансијске кризе у овој земљи.
У видео снимку интервјуа објављеног на Гардијановом вебсајту, пре него што прекине разговор премијер Гунлаугсон тврди да су његови послови били поштени и отворени и да новац потиче од када је његова супруга продала удео у породичној фирми
„Она је ставила новац у надзор банке, која је затим направила одређене аранжмане, чији резултат је била офшор компанија која се помиње у панамским папирима. Заиста не знам како те ствари функционишу, али све је од почетка пријављено на пореској пријави“, тврди Гунлаугсон.
Исландска опозиција сместа је затражила оставку премијера и владе, а на улицама Рејкјавика одржани су протести огорчених грађана против Гунлаугсона. Он је међутим јасно поручио да нема намеру да поднесе оставку, те да ће глас народа послушати на наредним изборима.
Истраге поводом афере која је по обиму немерљиво већа од надалеко познатог Викиликса отворене су између осталих земаља и у Сједињеним Државама, Француској, Норвешкој, Шведској. И Пореска служба Аустралије (АТО) покренула је истражни процес којим је обухваћено више од 800 богатих Аустралијанаца који су били клијенти панамске фирме „Мосак Фонсека“.
"Пореска служба Аустралије недавно је примила податке у вези са панамском правном фирмом, који садрже имена значајног броја аустралијских грађана. Тренутно, идентификовали смо више од 800 пореских обвезника и повезали преко 120 њих са једним провајдером офшор услуга са седиштем у Хонг Конгу“, наводи се у саопштењу АТО.
Под истрагом је и фирма „Вилсон Секјурити“ која има уговор са савезном владом о обезбеђивању притворних центара изван аустралијских обала, на острвима Манус и Науру. Странка зелених одмах је затражила да влада раскине тај уговор.
Такође, у извештајима се спомиње и рударски гигант БХП Билитон, као и један бизнисмен из Голд Коста и милијардер из Хонг Конга који спада у највеће иностране улагаче у Аустралију.
У поверљивим документима појављују се имена и других славних личности, међу којима је највећу пажњу јавности скренуло помињање Леа Месија. Најбољи фудбалер света и његов отац, којима је у Шпанији суђено за утају пореза, доводе се у везу са офшор компанијом у Панами.
Такође, спомињу се и легендарни француски ас и донедавни председник ФИФА Мишел Платини, затим аргентински председник Маурисио Макри, сестра некадашњег шпанског краља Хуана Карлоса, као и филмски режисер Педро Алмодовар.
Међу познатим именима из света спорта је и Србин дарко Ковачевић, некадашњи фудбалски репрезентативац Југославије. Како преноси лист „Ајриш тајмс“, шпанским властима је речено да је познати српски фудбалер током сезоне 2006/07, док је носио дрес Реал Сосиједада, званично зарађивао око 2.000 долара месечно. Међутим, према документима панамске фирме, клуб је Ковачевићу платио око 1,4 милиона долара те сезоне преко холандске компаније "ИМФЦ Лиценсинг". Из прес службе Реал Сосиједада саопштили су да је такво плаћање посредством фирми у иностранству уобичајена пракса у свим тимовима у Шпанији.
А шта о свему каже фирма Мосак Фонсека?
У писаном одговору Међународном конзорцијуму за истраживачко новинарство, ова компанија тврди да у пословању следи све релевантне законе и да се не бави, нити промовише илегалне радње. Такође, из Мосак Фонсеке одбацују било какву могућност повезаности са наводним криминалним активностима своји клијената.
Директор фирме Рамон Фонсека одбацио је постојање нелегалних радњи и упоредио ситуацију његове компаније са произвођачем аутомобила.
„ Ако неко купи ауто и њиме убије човека, није за убиство крив произвођач, већ онај ко је возио,“ исткао је Фонсека.
Иначе, чување новца у офшор компанијама само по себи није незаконито. Али, новинари укључени у истрагу Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство наводе да у процурелим „панамским документима“ постоје докази о средствима сакривеним ради избегавања пореза, затим случајеви прања новца, умешаност у трговину оружјем и наркотицима.
Како наводе из овог удружења са седиштем у Вашингтону, њихова истрага је утврдила да су најмање 33 особе и компаније испитиване од стране америчке владе због сумње да су учествовали у илегалним радњама повезаним са мексичким трговцима догом, затим организацијама попут Хезболаха, те земљама под санкцијама као што су Иран и Северна Кореја.
