Васкршњи понедељак у православној традицији представља други дан прославе највећег хришћанског празника и део је Светле недеље, која следи након Васкрса. У црквеном календару Српске православне цркве овај дан, заједно са Васкршњим уторком, обележен је црвеним словом и сматра се наставком васкршње радости и духовног славља. Према византијском обреду, Васкршњи понедељак је први пуни дан Светле седмице, док се у западној хришћанској традицији рачуна као други дан након Ускрса.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Једна од важних карактеристика овог периода јесте потпуно одсуство поста. Светла недеља се убраја у такозване "трапаве седмице", током којих се не пости ни средом ни петком, што додатно наглашава радост празника и симболику победе живота над смрћу.
У духовном смислу, Васкршњи понедељак наставља поруку Васкрса – верници се и даље поздрављају речима "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе", чиме се, према предању, преноси радосна вест о Христовом васкрсењу коју је мироносницама саопштио анђео на празном гробу.
Празнични дани се у православним породицама традиционално проводе у миру, радости и окупљању. Настављају се свечани ручкови, посете родбини и пријатељима, а атмосфера празника се продужава кроз заједништво и дељење радости са ближњима.
У монашкој и светогорској традицији, посебно у Манастиру Хиландар, Васкршњи понедељак обележава се литијама и молитвеним опходима. Монаси у јутарњим сатима, после богослужења, у поворци обилазе манастирске светиње, предвођени иконом Богородице Тројеручице, уз молитве и појање.
На овај начин, Васкршњи понедељак спаја црквену и народну традицију, духовну и породичну димензију празника, продужавајући васкршњу радост и подсећајући на значај заједништва, вере и наде у свакодневном животу.
