У Београду је у недељу, 22. маја, преминуо великан српског и југословенског филма Велимир Бата Живојиновић. Памтићемо га по више од 300 улога у филмовима и серијама, по бескрајном шарму и јединственом начину на које је играо све ликове - било да је облачио униформу ратног хероја, радничко одело простог човека из народа, свештеничку мантију или костим негативца...
У Београду је у недељу увече преминуо великан српског и југословенског филма Велимир Бата Живојиновић. Један од највећих глумаца које смо имали, отишао је после дуге и тешке болести, само неколико седмица уочи 83. рођендана.
Велики Бата Живојиновић рођен је 5. јуна 1933. у селу Кораћица близу Београда. Већ као петнаестогодшњак радио је као сценски радник и статиста у београдском Академском позоришту "Бранко Крсмановић". Потом је похађао средње глумачке школе у Нишу и Новом Саду, после чега је уписао позоришну академију у Београду.
После неколико година проведених у Београдском драмском позоришту, Бата је дебитовао на филму 1955, у остварењу Радоша Новаковића - "Песма са Кумбаре".
Како је и сам више пута поновио, прву значајнију улогу добио је 1957. године у филму Вељка Булајића, "Влак без возног реда". Тај филм је био окидач за почетак незаборавне каријере, током које играо у више од 340 филмова и ТВ серија.
Како пише "Недељник", циклус његових филмова у Кинотеци, и то не свих, трајао је више од два месеца, а за своје каријере постао је глумац који убедљиво води по броју снимљених филмова на просторима Балкана.
Светску славу стигао је филмом "Валтер брани Сарајево", који је снимљен 1972. О улози Валтера, Живојиновић је говорио у РТС-овој телевизијској емисији "Робна кућа" и описао је као најједноставнију, јер "се Валтер ни не смеје, ни не плаче, већ само мртав-хладан иде кроз цео филм"...
Као Валтер, Бата је стекао славу чак и у Кини. Постао је омиљени глумац, којег су поредили са звездом америчких вестерна Џоном Вејном.
Кинези су по Валтеру, односно Бати, назвали и врсту пива, а ово остварење је у биоскопима најмногољудније земље света приказивано пуних 38 година!
Живојиновића смо обожавали и као Бату Животињу, Мацолу из Бољег Живота, Трокрилног, па онда Стојчића из Балкан Експреса, у којем је био део култног филма и серије, заједно са такође недавно преминулима Драганом Николићем и Бором Тодоровићем.
Играо је и певача фолк музике Крсту Клатића, званог бата Клаја у "Како је пропао рокенрол", када је због иузгубљене опкладе морао да се окупа у теразијској чесми и да виче: "Мрзим народњаке!"
Остаће упамћен и по улози месара Пуфте у антологијској серији Приче из радионице, у којој је играо уз такође непоновљивог Зорана Радмиловића.
Опробао се и као свештеник у филму Чудо невиђено, где је играо оца Макарија...
Играо је у филмова врхунских аутора, али је пре свега био омиљени глумац Вељка Булајића, једног од највећих режисера старе Југославије. Славне тренутке имао је у многобројним партизанским филмовима, а једну од последњих антологијских улога остварио је пре 20 година у ратном филму из новије историје - "Лепа села лепо горе", на крају којег се опрашта од сабораца чувеном реченицом: "Да се не љубимо...".
Велики Бата је у недељу отишао у вечност, али никада неће напустити све нас који смо расли уз његове филмове и који ћемо увек волети све ликове које је играо у уникатној каријери.
