Откако је у јулу ове године почео да шаље на Земљу прве снимке Сунчевог система, али и дубоког свемира, телескоп "Џејмс Веб" не престаје да фасцинира и научнике и целокупну светску јавност.
Само током протекле две недеље, америчка свемирска агенција НАСА објавила је до сада невиђене слике које је забележио овај моћни телескоп, чије је конструисање коштало чак 10 милијарди долара.
После објављивања до сада најјаснијих кадрова Јупитера, на којима се виде оба пола ове планете, као и поларна маглина, са "Веба" су стигли и снимци много удаљенијих свемирских тела и галаксија.
Најпре је објављена слика галаксије Колски точак, која је од нас удаљена 500 милиона светлосних година.
Ова галаксија је откривена још раније, помоћу телескопа Хабл, и астрономи сматрају да је у прошлости била спирална, попут нашег Млечног пута. Међутим, захваљујући неком ретком догађају, што би према мишљењу научника могао да буде судар с другом, мањом галаксијом, Колски точак је добио другачију форму.
На снимку се виде два прстена слична концентричним круговима, због којих је ова далека галаксија и добила име – Колски точак.
НАСА је у саопштењу навела да је "галаксија Колски точак и даље у прелазном стању", али да снимци новог телескопа „дају не само поглед на њено садашње стање, већ и идеју о томе шта јој се догодило у прошлости и како ће се развијати у будућности“.
"Џејмс Веб" је такође направио прву слику једне егзопланете, односно планете која кружи око звезде изван Сунчевог система.
„Та егзопланета је гасни џин, што значи да нема стеновиту површину и да не може бити настањена“, наводи се у саопштењу које је објавила НАСА.
Ова велика егзопланета има девет пута већу масу од Јупитера, а названа је "ХИП 65426 б".
Како се наводи, астрономи су открили овог гасног дива још 2017. године, помоћу инструмената европске свемирске опсерваторије смештене у Чилеу, у Јужној Америци.
Сада су захваљујући телескопу који се налази у свемиру, на милион и по километара од Земље, открили нове детаље који с тла нису могли да се детектују.
Реч је о младој планети, која датира између 15 и 20 милиона година, у поређењу са четири и по милијарде године колико је стара Земља.
Ова егзопланета налази се на 385 светлосних година од Земље, у сазвежђу Кентаур, а орбитира око своје звезде на удаљености која је чак стотину пута већа него што је раздаљина Земље од Сунца.
Постоји још много слика егзопланета које ́ће обликовати наше разумевање њихове физике, хемије и начина формирања, а можда ћ́емо открити и до сада непознате планетеЕрин Картер, вођа тима за анализу снимака са телескопа "Џејмс Веб"
Другим речима, потребно јој је чак 630 земаљских година да обиђе један круг око свог Сунца.
„Добијање ове слике је као ископавање свемирског блага“, рекао је Ерин Картер, постдокторски истраживач на Калифорнијском универзитету. Картер се налази на челу тима који врши анализу снимака са Джејмс Веба.
„У почетку сам могао да видим светлост са звезде, али уз пажљиву обраду слике успео сам да уклоним ту светлост и да откријем планету. Најузбудљивије је што смо с овим тек почели. Постоји још много слика егзопланета које ́ће обликовати наше разумевање њихове физике, хемије и начина формирања, а можда ћ́емо открити и до сада непознате планете", истакао је Картер.
И ту није крај фасцинантним снимцима које је забележио овај драгоцени телескоп.
Наиме, "Џејмс Веб" је "ухватио" редак призор - ефекат гравитационог сочива - који представља идеалан пример Ајнштајновог прстена.
Како пише научни сајт "Space", фантастично је то што је тај феномен забележен у галаксији удаљеној од нас чак 12 милијарди светлосних година! У ствари, посматрајући ту галаксију научници су дословце гледали у далеку прошлост!
Ајнштајнов прстен, иначе, настаје када светлост из галаксије на путу до Земље прође поред масивног објекта или друге галаксије. Та друга галаксија тада постаје као гравитационо сочиво, кроз које се светлост преусмерава и у идеалним околностима појављује се у облику прстена. Алберт Ајнштајн је претпоставио постојање гравитационих сочива у својој општој теорији релативитета.
Како кажу из НАСА, овај феномен научницима омогућава да детаљније проучавају удаљене галаксије, које би људима без тога биле невидљиве.
На крају, али ништа мање значајно је и откриће такозване космичке Тарантуле. Реч је о небули у којој се формира на хиљаде младих звезда. Овај расадник звезда је добио назив Дорадус 30 и представља најсветлији регион формирања звезда у галаксији, која је сусед нашем Млечном путу.
Тарантула лежи у галаксији Велики Магеланов облак, која је, како кажу научници, удаљена "само" 161.000 светлосних година од Земље и дом је најтоплијих познатих звезда с највећом масом.
Истраживање ове небуле требало би да реши многе мистерије о постанку планета и звезда које људи посматрају већ хиљадама година и да нам пружи боље разумевање појединих тајни универзума.
Телескоп "Џејмс Веб" је заједнички пројекат америчке Насе и европске и канадске свемирске агенције.
