Широм земље се одржавају догађаји које организују различите заједнице поводом Националне недеље помирења, која траје од 27. маја до 3. јуна. Овогодишња тема је ('All In')„Укључимо се сви“ - што је позив свим Аустралијанцима да се свим срцем посвете помирењу и унапређењу права Абориџина и становника острва из Торесовог мореуза.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Listen to Australian and world news, and follow trending topics with SBS News Podcasts.
Јавни доручак поводом Недеље помирења у Перту само је један од деситина догађаја које организују заједнице широм земље - укључујући шетње посвећене локалној историји, предавања, разговоре, уметничке изложбе и перформансе.
На јужној обали Новог Јужног Велса, Гејл Нолан (Gayle Nolan) води радионицу језика Дурга ( Dhurga language workshop).
Она је за радио NITV рекла да је ова недеља прилика да се препозна важност језичке ревитализације.
„Пре енглеске колонизације, широм наше земље, Аустралије, говорило се на стотине абориџинских језика. Заправо постоји 250 различитих језика и око 800 дијалеката који су забележени међу абориџинским језицима.“
У Илавари ( Illawarra), човек из народа Вирадјури (Wiradjuri) и омладински активиста Брендан Њутн ( Brendan Newton) помогао је у организацији Шетње помирења у Кунавари (Koonawarra Reconciliation Walk).
Догађај у заједници укључује културни плес и песме за локалну школску децу и друге, које предводе абориџинске старешине.
У разговору за NITV радио, каже да је за њега помирење такође наставак рада његове сопствене породице, која има дугу историју активизма за права Абориџина.
„Желим да наставим то наслеђе, у основи пратећи који су утабали они пре мене . У суштини, само показујући прави пут младима у овом подручју. То је моја визуелизација. Помирење је заиста, заиста важно у мојој улози.“
Тема овогодишње Недеље помирења је „Укључимо се сви “ – позив свим Аустралијанцима да се свакодневно посвећују помирењу.
Жена Бунџалунг (Bundjalung woman) и извршна директорка организације „Помирење Аустралије“ (Reconciliation Australia) , Карен Мандин (Karen Mundine), каже да се помирење не може постићи пасивношћу.
„Оно што покушавамо да кажемо јесте да не можете само седети по страни, не можете само причати о овоме. Ако желимо да видимо да се ствари дешавају, ако желимо да видимо промену стања Абориџина и становника острва из Торесовог мореуза, нашег начина постојања, знања и деловања, у центру онога што значи бити Аустралијанац, онда сви заправо морамо да играмо улогу и да дамо свој део. А то значи да се помакнемо са маргина, да будемо потпуно посвећени акцијама и исходима.“
Национална недеља помирења обележава две главне прекретнице на путу помирења у Аустралији - референдум из 1967. и одлуку у случају Мабо.
1967, скоро 91% Аустралијанаца гласало је за промену Устава како би се Абориџини и становници оствра из Торесовог мореуза могли рачунати као део становништва.
Одлука у случају Мабо из 1992. године (The Mabo decision in 1992) признала је права народа Мериам на земљу у Торесовом мореузу ( Meriam people in the Torres Strait), преокренувши идеју да је Аустралија била terra nullius - или земља која никоме не припада - у време колонизације.
Госпођа Мандин каже да је ова недеља прилика за Аустралијанце да размисле о заједничкој историји нације и шта још треба да се промени.
„Заиста је то прилика за све људе, све Аустралијанце, све наше савезнике у овом раду да сагледамо где се налазимо. Да сагледамо могућности и прекретнице које смо обележили. Али то је такође прилика за све нас да размислимо шта још можемо да урадимо. Које су ствари са којима се и даље суочавамо као појединци, као организације, као заједнице.“
Она каже да мигрантске заједнице такође имају важну улогу у помирењу.
„Данас, оно што значи бити Аустралијанац је толико другачије него што је некад било. Постоји много више мултикултуралних заједница које чине аустралијски идентитет. И једна ствар коју смо приметили у раду који обављамо, посебно када су у питању нови мигранти, они заиста желе да знају више. О томе шта Први народи доживљавају, шта значи бити Аустралијанац за Прве народе. А онда шта то значи за њих док се насељавају у овој земљи. Како исказују поштовање, како се ангажују са заједницама.“
Госпођа Мандин каже да припадници Првих народа и људи из мигрантског порекла често могу пронаћи заједничке вредности и искуства.
То је био случај са Лан Ан Дам ( Lan Anh Dam), запосленом у Центерлинку (Centrelink ) и председницом Вијетнамско-аустралијског удружења породица у Дарвину.
Она је за "SBS Vietnamese" рекла да јој је блиска сарадња са Абориџинима и становницима Торесовог мореуза помогла да препозна паралеле са сопственом културом и традицијом.
„Канцеларија у којој радимо зове се Даљински паметни центар (Remote Smart Centre). Већина људи које подржавамо су клијенти староседелачког порекла, а многе наше колеге су такође староседеоци. Оно што нас је заиста изненадило је колико је њихова култура слична вијетнамској култури. Породица и блиске везе са заједницом су им веома важне, баш као што су и за Вијетнамце. Пре тога, нисам много разумела ова питања. Али сам схватила да им је дубоко стало до својих корена, своје културе и ко су. Веома су поносни на очување тих традиција.“
Филипински медицински техничар Линдеил Куевас ( Lindeil Cuevas) каже да је видео колико староседеоци Аустралије цене негу коју пружају здравствени радници филипинског порекла.
Сада ради у клиници Амата на A-P-Y земљи у Јужној Аустралији (Amata Clinic in the A-P-Y Lands) , господин Куевас је за "SBS Filipino" рекао да је поносан што наставља то наслеђе неге.
„Срећан сам што им могу служити. Такође, да се ставим у њихову позицију. Шта још треба да разумете, то је њихова ситуација, да не верују сви, као што неки од њих не верују ни здравственом систему. Дакле, полако се неки људи образују од стране староседелаца. Они покушавају да охрабре више својих суграђана да се обрате лекару.“
У разговору за NITV радио, жена Јару Валмаџари и Џавојн народа, Саша Гриноу (Jaru Walmadjari and Jawoyn woman Sasha Greenough) каже да је изградња разумевања и признања аустралијске историје фундаментална за помирење.
„Помирење је пре свега за нас да се ујединимо, али и за људе који нису потомци Првих народа да разумеју шта се догодило у овој земљи. И претпостављам да се за мене право помирење неће догодити док се та истина не призна. И око тога не постигне мир .“
Архитекте "Улуру изјаве из срца" (Architects of the Uluru Statement from the Heart) кажу да је пред Аустралијом још увек дуг пут према помирењу.
Копредседници Улуру дијалога, Пет Андерсон и Меган Дејвис (Uluru Dialogue co-chairs Pat Anderson and Megan Davis), кажу да извештаји о „Затварању јаза“ показују ограничен напредак, а нека критична питања са којима се суочавају аутохтоне заједнице се погоршавају.
Првог дана Недеље помирења, традиционални власник Керупмаре/Гундитјмаре, Тревис Ловет (Kerrupmara/Gunditjmara Traditional Owner Travis Lovett), завршио је петонедељну шетњу од Мелбурна до Канбере.
Пешачење је било део позива на национални процес казивања истине о утицају колонизације на људе Првих народа.
Он је за NITV радио рекао да је изношење истине неопходно за национално исцељење.
„Наш народ дуго позива на истину, више од 200 година. Дакле, то је заиста важно за наш народ, јер смо говорили истину последњих 200 и више година. Али време је да се успостави национални процес изношења истине како би се наша земља ујединила, на основу истине, на основу правде, исцељења и наде.“
