Watch FIFA World Cup 2026™ LIVE, FREE and EXCLUSIVE

Оштре полемике око увођења родно осетљивог језика у Србији: Стварна потреба или идеолошко наметање?

Gender equality

Credit: Unsplash/Tim Mossholder

У јуну ове године на снагу треба да ступе одредбе Закона о родној равноправности из 2021. које се односи на измене у правилима српског језика. Многи се противе томе што се без консултација са стручњацима за стандардизацију језика уводи обавезно коришћење именица у женском роду, па чак и кажњавање организација и институција које се не буду придржавале. Многи лингвисти, Матица српска, САНУ и СПЦ већ су се изјаснили против увођења речи као што су психолошкиња, боркиња, пилоткиња, архитектица...


Нешто мање од три месеца остало је до ступања на снагу последњег дела Закона о родној равноправности, који је усвојен у Скупштини Србије 2021. године.

Већина одредби овог закона широко је прихваћена у српској јавности, али део који се односи на измене у правилима српског језика - поново изазива велику полемику.

Многи се противе томе што се без консултације са стручњацима за стандардизацију језика уводи обавезно коришћење именица у женском роду. Тако се, рецимо, инсистира да се жена психолог зове психолошкиња, a добићемо и боркиње, архитектице и разне друге титуле уз женском роду.

Поред многих универзитетских катедри за српски језик, у јавне дебате о овом питању укључили су се и Српска академија наука и уметности, Матица српска и Српска православна црква.

Ко све сматра да је оваква промена заиста потребна и добра, а ко је с друге стране оцењује као чисто политичку и идеолошку?

Послушајте извештај наше сараднице из Србије Мије Николић.


Share

Follow SBS Serbian

Download our apps

Listen to our podcasts

Get the latest with our exclusive in-language podcasts on your favourite podcast apps.

Watch on SBS

Serbian News

Watch now

Оштре полемике око увођења родно осетљивог језика у Србији: Стварна потреба или идеолошко наметање? | SBS Serbian