О значају Генетске лабораторије коју је донирала америчка војска, као и детаљима везаним за велико хуманитарно дело мисије коју је у Нишу, као тадашњој српској „ратној престоници“ 1915. године предводио Даглас Долд , са професором др Драганом Милићем, директором Кардиохируршке клинике и председником Друштва српско-америчког пријатељства, разговарао је наш сарадник Милорад Додеровић.
У јеку велике епидемије тифуса која је харала међу српским војницима и цивилима 1915.године на иницијативу професора Михајла Пупина саамеричког Колумбија универзитета у нишку Војну болницу је стигла петнаесточлана лекарска добровољачка мисија на чијем челу је био тек свршени студент медицине Даглас Мериведер Долд, а са њим и његов брат Елиот. Његово име добила је крајем прошле године добила је преко 100 хиљада евра вредна Генетска лабораторија коју је америчка војска даривала Клиници за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу, а чијем отварању је присуствовао нови амерички амбасадор Ентони Годфри. Затим је почетком ове године градска скупштина Ниша одлучила и да једна улица у Нишу добије има великог хуманитарца Долда. За санитеске заслуге у Првом светском рату Долд је 1935.године постхумно одликован Крстом милосрђа тадашње југословенске државе, али је његово велико дело у међувремену некако било препуштено историјском забораву.
После несебичне борбе за спасавање и лечење српских војника и тифусара у јесен 1915.године Долд је заједно са Нишким владиком Доситејом изашао пред надомак Ниша пред Бугарску војску која је са истока надирала када су замолили Бугаре да искажу хришћанско миолосрђе и не почине злочине над рањеницима, тифусарима и изнемоглим војницима и цивилима. Иначе, Долду је током лечења тифусара у Нишу због честог коришћења медицинског алкохола за дезинфекцију знатно ослабио вид, а убрзо је након преласка у мисију у Босни изненада потпуно ослепео. Умро је 1931.године од упале плућа након што су га ватрогасци спашавајући га полили хладном водом гасећи пожар на његовој породичној кући.
