У априлу је Федерална влада Аустралије најавила промене у начинима регулације генетски модификовнине хране када је у питању један начин модификације.
Едитовање, односно преправљање гена неће бити регулисано ако се употребљава само да би се избацио део ДНК на специфичним местима у ланцу, да би се омогућило природно деловање процеса поправљања оштећених молекула ДНК, без даље интервенције.
У Аутралији тренутно се гаје генетски модификовани памук и канола, односно уљана репица, али се и увози храна која у себи садржи генетски модификовану соју, кукурз што укључује и кукурозно брашно и кукурузни сируп, затим генетски модификовано или ГМ уље од семнки памука и ГМ шећерну репу.
Да ли треба да се плашимо да употребљавамо генетски модификовану храну? Има ли последица од њеног конзумирања, и на који начин на ове забринутости реагују научници?
Софија Петровић разговарала је са професором Кевином Смитом са Мелбурн Универзитета (Professor Kevin Smith from Melbourne University).
