Филм је направљен по истинитом догађају. Реч је о нуклеарном акциденту који се десио 1958. у тек основаном Институту за нуклеарне науке у Винчи,када је озрачено дест радника Института.
Медији тада нису смели да пишу о овој несрећи, али је чињеница, како аналитичари данас тврде, да је постојао тајни пројекат да комунистичка Југославија направи атомску бомбу.
У Институту за нуклеарне науке "Винча" у Београду, у октобру 2018. постављена је и спомен-плоча у знак захвалности и сећања на француске грађане који су дали своју коштану срж петорици српских истраживача, тешко озрачених у нуклеарном акциденту у том институту 1958. године. То је била прва интервенција такве врсте у свету.
Институт за нуклеарне науке Винча основао је 1948. Павле Савић, студент Марије Жолио Кири, под називом Институт за физику који је 1955. прерастао у мултидисциплинарни научни институт и преименован у Институт за нуклеарне науке Винча.
Састоји се од 13 научно-истраживачких лабораторија које уживају велики међународни углед.
Југославија је била међу првих десет европских земаља које поседују нуклеарне реакторе и међу седам које су их саме изградиле.
15. октобра 1958. године шест научника је озрачено високом дозом радиоактивног зрачења у Винчи. Одмах су пребачени у Институт за медицину рада, а захваљујући добрим везама, већ сутрадан у болницу у Паризу.
Захваљујући лечењу у Француској, француским донаторима коштане сржи и пре свега професору, онкологу Жоржу Матеу, који је са својим тимом из болнице "Марија Кири" први пут у историји извео сложену операцију пресађивања коштане сржи, спасен је живот петорице озрачених.
Нажалост, операција на једном од научника који је био најозраченији није ни изведена. Та операција је изузетно значајна и на глобалном нивоу зато што је отворила пут лечењу леукемије.
