Када су на дворани Културног центра у Београду попуцала стакла билетарнице од навале посетилаца Политикине ревије репризних филмова 1970. Године, Београд је схватио да му је потребан интернационални филмски фестивал, а убрзо затим организатору ревије Милутину Чолићу, новинару Политике-- филмском критичару и публицисти , понуђено је да направи један такав филмски фестивал.
У Емисији "Људи" РТС Милутин Чолић се у разговору са новинарком Лидијом Божић присетио да је Фест донео дах великог света у Београд 1971 када се под покровитељство УНЕСКА у Београду обележавало и 75 година светског филма.
У Дому синдиката филмом "Меш" Роберта Алтмана отворен је ФЕСТ на којем је тада приказано још 72 филма из 20 земаља. Филмове је погледало 105.000 људи, а рекорд у гледаности ФЕСТ је достигао 1977. године, када је забележено 252.332 посетиоца.
Међутим, ФЕСТ није био привлачан само посетиоцима, већ је представљао омиљену станицу бројних светских звезда и холивудских легенди. Једна од њих је сигурно била Ђина Лоробриђида коју је београдска публика изузетно гостољубиво примила и владало је невероватно интересовање за њену конференцију за штампу рекао је у Емисији "Људи" РТС Милутин Чолић:
"Морали смо да пређемо у велику доврану Дома Синдиката, толико је биљо људи, рекао је он."
Како су писали београдски медији, у време великих друштвених превирања на Западу, успона левичарских идеја међу студентаријом широм света, када су идеје комунизма многима још деловале као светла будућност, а југословенски модел "социјализма са хуманим ликом" као мост између два света подељена идеолошким догмама, Титова држава је Западу деловала попут либералног Дизниленда.
Тако је тог јануара Београд постао филмска Мека коју су посетиле највеће филмске звезде тог периода: Анџеј Вајда, Марија Шел, Бернардо Бертолучи, Денис Хопер, Питер Фонда, Лив Улман.
Како су писале ТВ Новости, Питер Фонда и Денис Хопер, јунаци светског култног хита "Голи у седлу", на чију пројекцију у Београду су на првом Фесту ушли само они који су пре тога чекали и по десетак сати у реду за карте, били су попут богова палих на ондашње полумрачне улице.
Питер Фонда је, како су пренеле ТВ Новости, рекао тада: "Волим средине у којима се говори само о филму и живи само за филм. Таква је ова београдска публика, ова средина у којој се изврсно осећам."
Током првих година Феста, српску престоницу посетили су легендарни редитељи Френк Капра, Френсис Форд Копола, Рене Клер, Виторио де Сика, Милош Форман, Пјер Паоло Пазолини, Роман Полански и Сем Пекинпо, који су били гости студентских трибина, а у Скадарлији није било изненађење да набасате на Марчела Мастројанија, Монику Вити, Биби Андерсон, Питера Јустинова, Сару Мајлс, Нина Манфредија, Сибил Шепард, Изабел Ипер.
Када је Тито одликовао холивудске глумце
Паралелно са оснивањем Феста, пише Политика, Милутин Чолић је дошао на идеју да Тито одликује највишим државним ордењем десет најистакнутијих филмских стваралаца из различитих држава.
Састављен је списак на којем су били: Чарли Чаплин, Џон Форд, Фриц Ланг, Марк Донској, Лукино Висконти, Луис Буњуел, Акиро Куросава, Жан Реноар, Лоренс Оливије и Ингмар Бергман.
Иако су људи из председниковог окружења сумњали да ће идеја проћиж, наводно да су говорили "Где, бре, Тито да одликује филмаџије", он је ипак дао свој пристанак, али је указ о одликовању потписао тек дан уочи почетка фестивала.
У међувремену је, на предлог Француза, Реноар замењен са Рене Клером, а на Титову сугестију да буде одликован и неко од несврстаних као једанаести дописан је Индијац Сатјаџит Реј, писале су ТВ Новости.
Занимљиво је да су из амбасаде тадашње Југославије у САД изразили забринутост око избора Џона Форда, кога су у допису окарактерисали као "љутог антикомунисту", и сугерисали да се уместо њега на списак стави проверени антифашиста Вилијам Вајлер. Међутим, одлука је ипак остала да се орден понуди Форду, који је, иначе, имао чин генерала америчке војске. И управо од њега је стигла прва лична захвалност:
"Осећам се безмерно почаствован што ћу носити одликовање једног од највећих бораца против фашизма", написао је он.
Ингмар Бергман је написао да је све дотадашње предлоге за одликовања одбијао, па чак и од свог краља, али овај пут је пристао уз речи: "С великом почашћу примам одликоваљње од великог антифашисте Тита."
Чарли Чаплин је написао: "Маршалу коме чин није додељен указом, него борбом против фашизма, ја као редов те борбе, стајем мирно и салутирам."
На сличан начин су реаговали и остали предложени за одликовања, а о свему су данима извештавали сви велики светски медији. Чаплин је добио Орден југословенске заставе са лентом а остали Орден југословенске заставе са златним венцем.
Да Титу Холивуд ни филм нису били страни говоре и докумантарни снимци.
Ово је само један од њих када су звезде холивуда организовале пријем у Лос Анђелесу у част Јосип Броз Тита и његове супруге Јованке приликом њихове званичне посјете Америци 1971.
Наредних година популарност Феста је расла, мада сјај и чудо првог издања нису поновљени. У зависности од друштвене ситуације, али и годишње понуде светске кинематогафије, било је различитих фаза падова и успона. Тако, у време санкција међународне заједнице према СРЈ, ФЕСТ није одржан 1993. и 1994. године.
Од свог настанка ФЕСТ је увек имао главни и неколико пратећих програма, који су својим квалитетом често превазилазили назив “пратећи”. “Пратеће” су биле и многобројне публикације, изложбе, симпозијуми који су се одржавали током фестивала.
До сада - ФЕСТ је имао око четири милиона гледалаца и скоро 4000 значајних светских филмова - који су на њему имали југословенску / српску а често и регионалну премијеру.
2015, ФЕСТ постаје прави такмичарски фестивал са четири такмичарске селекције: Главни такмичарски програм - интернационална селекција, програм Српски филм - национална селекција, програм Границе - субверзивни и контроверзни филмови и филмови из региона који се такмиче за награду Небојша Ђукелић.
Још једна од новина је увођење награде Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, као и Београдски победник за досадашње стваралаштво.
Ове године ФЕСТ-ов програм "Фокус" усмерен на филмове који третирају насиље над децом
Уметнички директор ФЕСТ-а Југослав Панетлић изјавио је да ће фестивал од 23. фебруара до 3. марта понудити гледаоцима преко стотину филмова, међу којима половина потом неће бити нигде приказивана на великом платну. Пантелић је рекао да се не сећа да је било више наслова који нису такозвани дистрибутерски филмови, односно да ће око 50 остварења на великом платну код нас бити приказана само на ФЕСТ-у.
Посебно скреће пажњу ФЕСТ-ов програм "Фокус", који је усмерен на филмове који третирају насиље над децом, вршњачко, сексуално или друго, и "нуди приче које опомињу и могу да делују превентивно".
- Често деца нису у могућности да нам тачно пренесу шта им се у одређеном тренутку живота дешава. Неке туђе, добро испричане приче на великом платну заиста могу бити од помоћи, рекао је он за ТАНЈУГ.
