Документ "Директива 25" - наређење за напад на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку, са својеручним потписом немачког канцелара Адолфа Хитлера, који је Србија недавно купила на аукцији, има у историјском и националном смислу тежину телеграма Аустроугарске о објави рата Краљевини Србији, истакнуто је на конференцији за штампу у Музеју жртава геноцида.
"Намеравам да у Југославију упаднемо у општем правцу Београда и јужно, концентричном операцијом из области Ријека–Грац са једне стране и области око Софије са друге, и да југословенским оружаним снагама задамо ударац који ће их уништити. Такође, намеравам да одсечем крајњи јужни део Југославије од остатка земље и користим га као базу за наставак немачко-италијанске офанзиве против Грчке", наводи се у директиви.
"Први део се односи на Југославију, прве три тачке и оне издају наредбе својим претпостављенима и генералима копнене војске, ваздухопловства и морнарице како да нападну Краљевину Југославију, како да поступају са Мађарском, Румунијом, Бугарском и које уступке да праве тим државама, али и како да се опходе према Хрватима, који су били тај реметилачки фактор у Краљевини Југославији и увек су нагињали савезништву са нацистичком Немачком", рекао је историчар Бојан Арбутина на конференцији за новинаре у овом музеју.
"Последице тог злокобног документа је страшно бомбардовање Београда 6. априла 1941. године и других градова по Србији, ратни злочини по Србији Вермахта, геноцид у Независној држави Хрватској. Документ је доказ о злочину", додао је Арбутина.
Директор Музеја геноцида Дејан Ристић навео је да тај документ постоји у 13 оригиналних примерака, на колико је немачких служби и личности био адресиран, а да је овај који је Србија купила био достављен обавештајној служби - Абверу.
"Из бележака са састанака немачког врха сазнајемо да је Хитлер усмено наредио да се Београд сравни са земљом као освета Србима за Први светски рат а да се Атина не дира, па је она на срећу сачувана", рекао је Ристић.
Он је објаснио и да је документ купљен на онлајн аукцији, у Аустрији, са још 13 интересената и по веома повољној цени од 42.500 америчких долара, која би сигурно била далеко већа да Србија своје учешће у надметању није крила.
"Влада и Министарство финансија су нам, због значаја документа, одредили нелимитирани износ", рекао је Ристић и као поређење навео да је за аукцијску куповину слике Паје Јовановића "Одмор башибозука" плаћено 350.000 евра.
Он је навео да се документ налази у Америци, али се не зна код кога, мада се може претпоставити да је био у приватном власништву, најављујући да ће кроз коју недељу бити у Србији, као и да су музеју честитале колеге из института са подручја бивше Југославије и из света, посебно из земаља страдалих у Другом светском рату.
За остале примерке документа, навео је Ристић, може се претпоставити да су већином у Немачкој.
Он је најавио и да Музеј жртава геноцида наставља са потрагом за важним сведочанствима из националне историје.
