Нове генерације Аустралијанаца лако би могле да дођу у ситуацију да не уживају у добром стандарду живота као претходне. Истраживање агенције Ипсос показује да куповина куће постаје све теже остварив сан...
Анализа под називом „Аустралија данас“ показује да један од три родитеља сматра да ће сутра њихова деца у Аустралији имати нижи животни стандард. Анализу је наручила компанија МЛЦ, партнер Националне Аустралијске Банке који прати управљање имовином.
Како Аустралија улази у нову екомномску фазу, изгледа да ће трошкови живота значајно утицати на будућу генерацију. Лара Боргињо, генерални корпоративни менаџер МЛЦ каже:
„У Аустралији смо имали 20 година економског просперитета који је био последица рударског бума. Али мислим да људи схватају да је с тим готово. Ми нисмо још пронашли шта ће бити следећи талас раста у привреди.“
Извештај агенције Ипсос показује недостатак сигурности и поверења и процењује да скоро две трећине родитеља мисли да њихова деца никада неће имати сопствени дом.
Далас Проктор, 25 годишњак из Сиднеја, каже да према садашњој стопи штедње њему треба 12 година да уштеди депозит за стамбени кредит.
„Људи су љути, мислим да би могле да се направе такве политичке промене које би повећале једнакост између генерација. Ако погледате ствари као што је „негатив гиринг“, тестирање вредности породичне куће, пензијске активе, ако погледате на пореско ослобађање од капиталне добити, има јако много ствари које би се могле урадити а које би направиле велику разлику и довеле до почетка прерасподеле богатства на млађе генерације,“ сматра Проктор.
А, 24-годишња Брајана Мекфарлејн изнајмљује кућу коју дели из социјалних и финансијских разлога. Она каже да не размишља о куповини куће и има друге инвестиције као што су акције
„Не мислим да ћу у скорој будућности купити кућу. У ствари мислим да многи моји вршњаци, како видим немају намеру да купе кућу или да штеде за то. Оно што се мени чини је да они уместо тога улазе у друге ствари, не гледајући на куповину некретнине. Дефинитивно сам заинтересована за такав начин живота и не мислим да је велика ствар имати сопствени дом,“сматра ова млада девојка.
Она каже и да није изненађена што анализа указује на то да њена генерација неће бити баш најсрећнија када је у питању просперитет.
„Дефинитивно је мање прилика за моју генерацију. Гледам генерацију мојих родитеља. Често чујем да говоре како су од почели од малог и стигли до веома удобног живота. Ја не видим ту могућност за нашу генерацију.“
Лара Боргињо из МЛЦ каже да је јасно да је претходна генерација имала бољи животни стандард од садашње.
„Када се вратимо 20, 30 година уназад, сви су имали приступ образовању, дом и добру здравствену заштиту. Данас удобан животни стандард укључује путовање у иностранство сваке друге године, приватне школе и да све у кући буде по последњоој речи технике.“
