Српска заједница у Викторији протекла два викенда била је активна на више фронтова – од хуманитарне акције и окупљања фолклорних ансамбала из различитих делова Аустралије, до представљања српске традиције на фестивалу кинеске заједнице у Мелбурну. У Рокбенку је 41. Параћинско вече имало хуманитарни карактер, у Гринсбороу је одржан 26. Сабор српског фолклора, док је Академија „Бенђо“ представила српско коло на Фестивалу средине јесени у Нанаводингу. Сви ови догађаји, на различите начине, показали су како се српска традиција и култура чувају и преносе на млађе генерације, али и како српска заједница гради везе са другим културама у мултикултуралној Аустралији. Прилог је припремио Крсте Марковић.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Од хуманитарне акције, преко наступа српских фолклораша на једном од најзначајнијих традиционалних кинеских фестивала, па до Сабора који је окупио фолклорне ансамбле из више аустралијских градова – протекла два викенда била су испуњена активностима српске заједнице у Викторији.
Догађаји су били различити, али је сваки на свој начин показао како се далеко од Србије чувају традиција и веза са земљом порекла, али и успостављају и негују односи са другим заједницама у мултикултуралној Аустралији.
26. Сабор српског фолклора у Гринсбороу
У сали Храма Светог Саве у Гринсбороу, у суботу, 26. септембра, одржан је 26. Сабор српског фолклора, у организацији Фолклорне групе „Авала“, која делује при овом храму.
Сабор је отворио отац Дејан Милошевић молитвом и поздравним обраћањем, у којем је захвалио присутнима на доласку и подршци, као и свима који су учествовали у припреми манифестације.
Сабору је присуствовао и амбасадор Републике Србије у Аустралији Раде Стефановић, који је поздравио окупљене и говорио о значају очувања српске традиције, културе и идентитета у дијаспори.
Током вишесатног програма на сцени су се смењивале различите генерације фолклораша, од најмлађих до искуснијих играча, представљајући публици игре, музику и народне ношње из различитих крајева.
Сабор је окупио велики број фолклорних група и извођача. Наступили су Фолклорна група „Авала“, Фолклорна група „Морава“, Фолклорна група „Карађорђе“, ФА „Каленић“, Фолклорна група „Раваница“, Фолклорна група „Опленац“, Фолклорна група „Шумадија“, Српски центар Бонириг и група „Прело“.
Програм није био ограничен само на српски фолклор. Учествовали су и Russian Folk Music Group Zabava, Florina Aristotelis Dance Group и Pontaki Estia, чиме је манифестација добила и шири мултикултурални карактер.
Пред публиком су наступили и гуслар Радован Дамјанац и Калина Љубиновић.
Посебно је било приметно присуство великог броја деце и младих у народним ношњама. Многи од њих рођени су и одрастају у Аустралији, а кроз фолклор имају прилику да упознају традицију својих родитеља, бака и дека.
За младе генерације фолклор није само наступ на сцени. То је и прилика за дружење, коришћење српског језика, упознавање музике и обичаја и одржавање везе са културом из које потичу њихове породице.
Током Сабора служена је и вечерња служба у Храму Светог Саве, након које је фолклорни програм настављен.
Српско коло пред кинеском публиком
Током протеклих дана српско коло није се играло само пред српском публиком.
Академија „Бенђо“ наступила је на кинеском Фестивалу средине јесени у Нанаводингу, где је српски фолклор представљен кинеској и широј аустралијској публици.
Фестивал средине јесени један је од најзначајнијих традиционалних кинеских празника, а Академија „Бенђо“ била је једина група међу извођачима која није припадала кинеској заједници.
За њих то, међутим, није био први наступ пред кинеском публиком.
Уметнички директор Академије Слободан Бенђо каже да сарадња траје већ годинама и да су њихови фолклораши постали редовни гости манифестација кинеске заједнице у Мелбурну.
„Ми смо чести гости на кинеским фестивалима. Овога пута то је био Фестивал средине јесени, који има традицију 3.000 година. То је један од најзначајнијих кинеских празника и ми смо били једина некинеска група. Али, пошто смо често на њиховим фестивалима, ми смо, такорећи, домаћа група за њихову заједницу и веома често наступамо у кинеској заједници“, каже Бенђо.
Он наводи да је сарадња почела пре више година, а да је њеном развоју допринело и његово познавање кинеског језика. Временом су ти контакти прерасли у редовну сарадњу.
За Академију „Бенђо“ наступи ван српске заједнице имају посебан значај. Како каже њен уметнички директор, један од циљева је да српски фолклор виде и упознају и људи који не припадају српској заједници.
„Академија Бенђо управо има тај задатак који сам ја поставио – да нашу културу презентује ван наше заједнице, јер је суштина да ми то што имамо представимо другим народима и да на тај начин себе уврстимо у културну баштину Аустралије.“
Бенђо каже да је њихова амбиција дугорочна.
„Наш циљ је да српска народна игра, коло, постане део аустралијске културне баштине“, каже он.
Догађаји у Гринсбороу и Нанаводингу тако су током само неколико дана показали два начина представљања и очувања традиције у Аустралији.
На Сабору су се окупиле српске фолклорне групе из различитих делова Аустралије, заједно са гостима других култура, док је у Нанаводингу српско коло представљено публици на великој манифестацији кинеске заједнице.
Хуманитарни карактер 41. Параћинске вечери
Фолклор, међутим, није био једини разлог окупљања српске заједнице током протекла два викенда.
Недељу дана раније, 19. септембра, у Рокбенку је одржано 41. Параћинско вече.
Традиционална манифестација, која окупља људе пореклом из Параћина и тог дела Србије, ове године имала је и значајан хуманитарни карактер.
Организована је акција помоћи деци са потешкоћама у развоју која живе при манастиру Света Петка у Параћину, а током вечери прикупљено је 24.420 долара.
За људе који годинама, па и деценијама, живе у Аустралији, овакве акције представљају још један начин одржавања везе са земљом и крајем из којег потичу – овога пута кроз конкретну помоћ онима којима је она потребна.
Три догађаја током два викенда показала су различите стране живота српске заједнице у Аустралији.
У Рокбенку, окупљање је имало хуманитарни циљ. У Нанаводингу је српски фолклор представљен другој заједници, док су се у Гринсбороу окупиле бројне фолклорне групе и различите генерације играча.
Заједничко им је настојање да се традиција и веза са пореклом наставе и у Аустралији – кроз игру и музику, преношење културе млађим генерацијама, сусрете са другим заједницама и хуманитарни рад.
Крсте Марковић за SBS на српском
