НАСА одложила историјску мисију "Артемис 2" због цурења водоника

A full moon is seen shining over NASA’s SLS (Space Launch System) and Orion spacecraft, atop the mobile launcher in the early hours of Sunday, Feb. 1, 2026, at NASA’s Kennedy Space Center in Florida

Летелица Орион, на врху лансирне ракете, могла би да се запути ка Месецу најраније почетком марта Source: NASA / Sam Lott/AP

Генерална проба лансирања отказана само неколико минута пре заказаног почетка, када су инжењери открили цурење високо запаљивог горива из ракете. За сада није познато када ће све бити спремно за прво слање људске посаде на пут до Месеца и назад после више од пола века. У летелици Орион требало би да се нађу четворо астронаута, а по први пут ће се изван Земљине орбите отиснути једна жена, један тамнопути мушкарац и особа која није амерички држављанин.


For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

sbs serbian deviding line

Америчка свемирска агенција НАСА била је принуђена да одложи планирану мисију "Артемис 2" за најмање месец дана. Разлог је цурење водоника из резервоара 98 метара дугачке ракете која треба да пошаље прву људску посаду на пут око Месеца после скоро 54 године, када је окончана мисија Аполо.

Дуго очекивана проба лансирања ракете, која је требало да се одржи у понедељак увече у Свемирском центру Кенеди на Флориди, отказана је буквално пет минута пре заказаног почетка.

„Ови тестови су осмишљени да открију проблеме пре лета и да обезбеде да на дан лансирања имамо највећу вероватноћу за успех“, написао је Насин администратор Џаред Исакман, у објави на Иксу.

Он је такође додао да се ускоро очекује нова генерална проба, после које би требало да се одреди датум лансирања, највероватније током марта.

До каквог је проблема дошло са цурењем водоника, објаснили су званичници Америчке свемирске агенције на конференцији за медије.

Цурење водоника, који се користи као гориво за ракету, откривено је током пуњења великог резервоара, док су инжењери покушавали да симулиралију све операције које треба да буду обављене пре лансирања.

Лори Глејз из Насине Дирекције за развој мисије истраживачких система рекла је да су сви свесни одређених изазова са пуњењем водоника још из мисије "Артемис 1" 2022. године.

„Чињеница да смо успели да потпуно напунимо резервоар из првог покушаја била је огроман успех, и прикупили смо огромну количину података о процесима и како желимо да наставимо са тим у будућности.“

Директорка операције лансирања Чарли Блеквел-Томспон изјавила је да су приликом брзог пуњења открили прво цурење у такозваној ТСМУ шупљини, где се ракета спајаса плочом за уземљење.

Она каже да је водоник излазио из једног од одвода, слично као током мисије "Артемис 1", с тим да је овај пут цурење било мало веће, негде између 12 и 14 процената. Подсетила је и да су између две мисије урађена одређена тестирања и да је утврђено да је 16 процената граница цурења у тој шупљини.

"Али, пошто је примећено да се цурење повећава, донета је одлука да се проток водоника заустави и тада се и цурење смањило", рекла је Блеквел-Томспон.

Она је најавила да ће тимови стручњака наредних дана радити на отклањању уочених недостатака и провери свих детаља пре него што се закаже наредна проба лансирања.

Занимљиво је да постоје одређени временски оквири у којима ће посада са четворо астронаута моћи да се отисне ка Месецу.

Наиме, лансирање мора да се усклади са датумима када су Земља, Месец и Сунце поравнати, како би астронаути могли да дођу на праву локацију у право време за такозвану транслунарну ињекцију.

У ствари, потребно је да модул у којем ће се налазити астронаути направи полукруг око Месеца користећи његову гравитацију, тако да неће бити потребан додатни погон за повратак на Земљу. Цела путања свемирске летелице од Земље до њеног верног пратиоца и назад изгледаће као велика осмица.

Зато у марту постоји само пет погодних дана у првој половини, а након тога се иста могућност отвара тек почетком априла, између првог и шестог.

Поред тога што ће Артемис 2 бити прва мисија са људском посадом изван Земљине орбите још откако је Аполо 17 летео на Месец 1972. године.

Историјски значај мисији даје и то што ће по први пут у посади која ће се отиснути изван Земљине орбите бити једна жена, један тамнопути мушкарац и особа која није амерички држављанин.

Реч је о астронаутима Кристини Кох, Виктору Главеру и Џеремију Хансену, који ће заједно с њиховим колегом Ридом Вајсманом чинити четворочлану посаду Артемиса.

Цео извештај о мисији Артемис 2 послушајте у нашем подкасту.


Share

Follow SBS Serbian

Download our apps

Listen to our podcasts

Get the latest with our exclusive in-language podcasts on your favourite podcast apps.

Watch on SBS

Serbian News

Watch now