Дигитална економија утире пут напретка домородачког станвоништва пошто им нуди флексибилност и могућност рада из било ког дела Аустралије. Чак су 100 пута веће шансе за запошљавање Абориџина у домену дигиталне економије.
Та чињеница је актуелизирала и питање да ли би такозване старт-ап компаније могле да помогну у затварању јаза у запослености између домородачког и недомородачког становништва у Аустралији.
Старт-aп компанија је предузетнички подухват који је типично новоосновани, брзо растући посао који има за циљ да испуни потребе тржишта развијајући или нудећи иновативни производ, процес или услугу.
Микела Ђејд je на челу једне такве успешне компаније. Она потиче из Каброгал народа и основала је компанију indigital.net.au у оквиру које, захваљујући свом искуству у биологији животне средине увеличава културна наслеђа свог народа кроз мапирање - користећи беспилотне летелице, четвородимензионално мапирање и технологију препознавања слика.
Али није било лако започети потпуно нови посао пошто је жене и абориџинског порекла. Одлучила је да стекне диплому из пословања и предузетништва, да проговори језиком инвеститора и- пошто је имала потешкоће да нађе финансијере у Аустралији успоставила је контакт са компанијама у другим земљама у протрази за подршком.
"И скупила сам списак од 15 фирми и позивала сваку од њих у периоду од 2 дана, што је заиста застрашујуц́е. Била сам на крају заиста пресрец́на када је неко рекао да".
Јаде није сама на свом путу предузетништва.
У ствари, недавна заједничка истраживања УТС-а и Чарлес Стурт Университy-а је утврдило да жене Абориџинке играју важну улогу у броју аутохтоних предузец́а где су свака четири од десет испитаних предузец́а у власништву и под вођством домородачких жена.
Стварање нове врсте културног знања у дигиталном екосистему створило је одређене изазове.
"То је заиста довело до питања како се управља подацима. Какву врсту података ми стварамо? Ко је власник тих података? Где тај живи? Како људи одржавају власништво над подацима у затворском окружењу?"
Половина профита враћа се земљи.
То показује колико стартап са социјалним фокусом може побољшати социјалне, културне и економске изгледе удаљених домородачких заједница.
Предузетник из Перта Лесли Делафорце каже да постоји јака перцепција да треба да имате одређене квалификације за улазак у стартап, али да се сада та перцепција мења.
"Када сам први пут почео, ја нисам имао академске квалификације, али стартуп не дискриминише због непоседовања тог папира. Све више и више Абориџина стварно усваја и захваљујуц́и технологији заправо подржава ове друштвене и економске активности. "
Човек из Гумбаингир народа, Делафорце је суоснивач платформе људских ресурса који користе научне податке за идентификацију кандидата културно подобних за организације.
Делафорце каже да је непристрасна природа технологије значајно повец́ала заступљеност абориџинског особља у једном предузец́у.
"Најлакши начин за проверу људи је да се види да ли имају академске квалификације тако да се вец́ина Абориџина одмах изгуби са те листе. Што је вец́и број оних који регрутују, ако је такав искуснији, то је виши ниво пристрасности. Тако да смо уклонили ту врсту пристрасности помоц́у невидљивог начина запошљавања тако што компаније предузимају процену профила онога што траже у појединцима и њиховим вредностима. Пронашли смо да много Абориџинских људи имају исте вредности рада са овим компанијама, али кроз уклањање те несвесне пристрасности и кроз побољшање невидљивог процеса запошљавања, запошљавања Абориџина су се природно повец́ала за 28%. "
Са 60 процената Абориџина и Торес Стрејт острвљана испод 35 година старости, Делафорце види велике могуц́ности за аутохтоне предузетнике у стартуп сектору.
"Многи од нас су заправо дигитално повезани у односу на старије становништво и у оквиру тога смо почели да видимо доста аутохтоних стартупса који заправо имају социјални фокус тако да његово познавање унутар заједнице о богатству Абориџанске културе такође подржава ове стратегије у погледу смањивања јаза. "
Са седиштем у Какаду, Индигитал Микаеле Ђејд доказује да абориџински предузетници не морају да буду у урбаним срединама како би успели.
"Ја не видим удаљеност као баријеру. Мислим да ово заиста увец́ава нашу генијалност и начине на које морамо да мислимо када пролазимо кроз проблеме. Ми заиста морамо да размислимо о томе до кога ц́емо да допремо, за кога ц́емо да радимо, и како ц́емо радити са њима - зато сам почела да тражим људе из иностранства да сарађују, јер претпостављам да је за мене иста препрека да радим са неким из аустралијских градова као што је када радим са неким са Филипина или из Индије. На тај начин, интернет вас тера да имате глобални менталитет о томе шта радите и са киме можете да радите. "
Нови пословни програм за предузетнике Абориџине и Торес Стрејт острвљане из Бризбејна, прошле године је водио први абориџински стартуп викенд.
Његов оснивач човек из Камиларои народа Деан Фоли каже да абориџински стартуп треба да има праву врсту подршке како би се премостио јаз у руралним подручјима.
"Ту су велике могуц́ности. Изазов је очигледно што морате да поседујете образовање и искуство, као и мрежу за подршку да би то могло да се спроведе. То је једна ствар која долази са идејом, а најтежи део је заправо да то функционише."
Фоли каже да би појава домородачког стартуп-а могла да генерише огромне економске могуц́ности за заједнице Абориџина и Торес острвљана.
"Као и у Кини, када је повећана производња, то је подигло доста људи из сиромаштва. То је помогло да се доста разреше социјални проблеми. Домородачка предузец́а наводно имају 100 пута вец́е шансе да запосле људе из домородачких заједница што ц́е очито имати већи позитиван ефекат на абориџинске заједнице. "
Микела Ђејд сматра да је културно знање предузетника Абориџина и острвљана њихова највец́а вредност.
"Мислим да се начин на који мислимо о свету и начин на који размишљамо о нашој прошлости и нашој будуц́ности у великој мери разликују од не-урођеника. Ми имамо стварне културне и духовне вредности, али имамо и огромну економску вредност и ове системе знања ми одржавамо још од почетка времена. "
