Међународни дан жена 2026: Да ли су жене безбедније - и шта се још може учинити за оне које беже од насиља?

Широм света јуче је обележен Међународни дан жена као подсетник на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца, која је почела средином 19. века. Међутим, на основу статистичких података могло би се рећи да је и 116 година касније дискриминација жена и даље присутна, а највише се може приметити на тржишту рада и у кућним пословима. У Аустралији жене се још боре за једнакост на радном месту и против насиља над женама.

Members of the public take part in the Bayside Council Walk Against Family and Domestic Violence at Ramsgate Surf Lifesaving Club, Sydney, Friday, December 5, 2025. (AAP Image/Bianca De Marchi) Source: AAP / BIANCA DE MARCHI/AAPIMAGE

For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

Званично, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена, је одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале организована је 1910.

Уједињене нације су почеле да славе Међународни дан жена 1975. године, који је проглашен Међународном годином жена a ове године обележава се под темом „Права. Правда. Акција. За СВЕ жене и девојчице“.

УН позивају на акцију како би се уклониле све препреке једнакој правди: дискриминаторни закони, слаба правна заштита и штетне праксе и друштвене норме које нарушавају права жена и девојчица.

Међутим, на основу статистичких података мопгло би се рећи да је и 116 година касније дискриминација жена и даље присутна, а највише се може приметити на тржишту рада и у кућним пословима.

Према подацима УН жене у свету имају 64% легалних права које имају мушкарци, глобално једна жена или девојчица бива убијена сваких 10 минута од руке члана породице или партнера а насиље над женама знатно је порасло у последњих 10 година а жене су у великој мери изгубиле оно што су извојевале у протеклом веку.

На Западном Балкану је запослено 20% мање жена него мушкараца а разлике у зарадама су и даље значајне.

Црвени каранфил је постао симбол 8. марта због своје повезаности са радничким покретом, борбом за права жена и идејама социјалне правде. Почетком 20. века Међународни дан жена настао је у оквиру социјалистичког и радничког покрета у Европи. Пошто је црвена боја била симбол радничке борбе, солидарности и револуције, црвени каранфил је постао цвет који се поклањао женама као знак поштовања и подршке њиховој борби за равноправност.

Црвени каранфил носи и додатну симболику. Црвена боја представља храброст, поштовање и борбу за правду, док сам цвет симболизује пажњу и захвалност. Због тога се временом усталио обичај да се на Дан жена поклања управо овај цвет, као мали знак признања за допринос жена у породици и друштву.