" Забрињавајуће везано за читаву ту причу јесте да је тај метод у ствари један од најприсутнијих бизнис модела који се данас појављују на интернету, то је један од главних бизнис модела и Фејсбука и Гугла и многих других компанија. Оно што је ту специфично јесте да се у односу на наше понашање приликом коришћења социјалних мрежа, али такође приликом претраживања интернета, одређени подаци прикупљају и ти подаци се онда анализирају и претварају у капитал на различите начине. Оно што је најчешћи случај и што имамо код Фејсбука и Гугла јесте у ствари да се то обавља кроз то микро таргетовање..." каже професор Јолер за СБС на српском.
Да ли сви ми који имамо Фејсбук профил у ствари радимо за Фејсбук ?
"Па да, то је теорија која се појавила још почетком 2000. То је та теорија не материјалног рада и та теорија говори да у моментима кад и не мислимо да нешто радимо: попуњавање ногеког профила или коментарисање, лајковање... ми у ствари вршимо рад. Кад погледамо читав тај процес који смо ми покушали да мапирамо, ту се негде намеће као доста јасно да смо ми у том процесу практично не само радници у тој некој нематеријалној фабрици него смо и ресурс. Ти ресурси су наше емоције, наше жеље, наше потребе, све оно што ми негде испољавамо кроз те кометаре, текстове, лајкове или кретање по интеренту .... то је ресурс који се онда екплоатише. С једне стане смо ми радници у тој не материјаној фабрици а са друге стране су и ти алгоритми који у ствари претварају наше понашање у профит."
"Сад ако размишљамо о том нематеријалном раду... Количина не материјалног рада који се ту производи је огромна. Ако причамо о Фејсбуку и ако имамо на пример милијарду корисника који дневно приступе тој мрежи, то је негде око 300 милиона радних сати бесплатног рада које ми као корисници дајемо тој компанији."
Пре неколико година професор Владан Јолер који ради као професор на Универзитету у Новом Саду, и његови пријатељи из Београда почели су да истражују унутрашње функционисање једне од најмоћнијих корпорација на свету. Тим, који укључује стручњака за сајбер-форензичку анализу и визуализацију података, је истраживао и „различите форме невидљиве инфраструктуре“ интернет-провајдера у Србији, али је Јолер сада у оквиру пројекта „Шер лаб“ (Share Foundation) решио да направи крупније кораке и мапира начин на који Фејсбук и друге интернет комапаније мапирају своје кориснике.
Аналитичари кажу да је пројекат „Шер лаб“ импресиван и врло вредан. Неки сматрају и можда најсвеобухватнија мапа Фејсбука до сада.
