У среду, 6. августа, биће служен парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду, где ће са "моста спаса" у реку Уну бити спуштени венци.
У четвртак, 7. августа, биће служен парастос и положени венци на спомен-крст на Петровачкој цести.
Обележавање три деценије од "Олује" у организацији Документационо-информативног центра "Веритас" почело је јуче у Бањалуци парастосом у Храму Христа Спаситеља.
У Кући Милановића у Бањалуци јуче је отворена отворена је изложба аутентичних фотографија посвећена тридесетогодишњици од егзодуса а потом је одржана трибина "Дани туге и сећања", објавила је РТРС.
Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац је указао да је хрватска војна акција "Олуја", била ратни злочин, јер је од укупног броја страдалих 66 одсто чинило цивилно становништво.
Штрбац је поводом 30 година од страдања српског народа у акцији "Олуја", рекао за Танјуг да је према подацима тог центра из Хрватске током акције 1995. године протерано више од 220.000 Срба, док је више од 1900 људи страдало.
Што се тиче повратка избеглих, Штрбац каже да се, према хрватским подацима, у ту земљу вратило око 130.000 избеглих, али да је, од те бројке, око 48 одсто и остало.
Председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац изјавио је да је , 30 година након хрватске војне акције "Олуја" нестала свест о томе да је Хрватска очишћена од значајног дела припадника српског народа који је вековима живео на простору не само Лике, Далмације, Кордуна, Баније и Западне Славоније, него и у градовима попут Истре, Загреба, Карловца, Сиска и других великих градова.
На питање какав је данас положај преосталих Срба у Хрватској, он је казао да је имао утисак да је положај српског народа растерећенији, да је почела да се обраћа пажња на њихове животне проблеме и њихова права која им припадају по законима и међународним уговорима као грађанима, и као новонасталој мањини у Хрватској.
Међутим, како каже, променио је мишљење након концерта Марка Перковића Томпсона у Загребу и доношења новог Закона о гробљима у Хрватском сабору.
Обележавање 30 година од "Олује" у Загребу
Нела Памуковић из Центра за жене жртве рата РОСА, који је заједно са неколико организација цивилног друштва из Хрватске и Босне и Херцеговине, у центру Загреба одржаљо получасовну рекала је за хрватске медије да они том акцијом желе да изразе саучешће свим жртвама ратних злочина почињених у име свих грађана Републике Хрватске.
Током акције „Злочини у Олуји су одговорност свих нас“, са друге стране су се окупили анти протестанти и хрватски бранитељи, извештава дописник СБС програма на хрватском језику Синиша Богданић.
Ладислав Плантић, председник удружења ветерана 45 бригаде хрватске војске рекао је да је све што су присутни на митингу причали - лаж.
Нела Памуковић из Центра за жене жртве рата РОСА навела је да је више од 22.000 кућа је спаљено, а око 200.000 људи је побегло.
Према подацима Центра за суочавање са прошлошћу, до сада је утврђено да је међу убијенима било 1.747 Срба и 466 Хрвата, навела је она.
Организатори упозоравају да ни три деценије након операције Република Хрватска није утврдила све чињенице нити је процесуирала починиоце, а да је хашка пресуда (Анту Готовини и другима) тумачена као ослобађање „сваке одговорности“, уместо да се подстакну домаћи истражни процеси.
Одговорност за последице акције "Олуја"
Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дјела и окрутан третман током и након операције “Олуја“.
Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција “Олуја“ била удружени злочиначки подухват на челу с Фрањом Туђманом, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.
Апелационо веће Хашког трибунала је 2012. ослободило Готовину и Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине, поништивши првостепену пресуду.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године акцију “Олуја“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако светски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
У Хрватској се 5. август слави као “Дан победе и домовинске захвалности“.
Војна акција "Олуја" почела је нападом на тадашњу РСК у зору 4. августа 1995. и трајала до 7. августа, а операције су затим настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српскe.
