Аустралија као мултикултурно друштво има обиље парова различитог порекла и матерњих језика који немају додирне тачке. Махом сви за комуникацију користе енглески језик, али шта је са све већим бројем оних који животне партнере проналазе у иностранству, путем интернета, и то међу особама које не знају ни реч енглеског? Како њихови бракови уопште функционишу када не говоре ниједан исти језик?
Како се споразумевају партнери који говоре различите језике? Како њихови бракови уопште функционишу? Овом темом бави се емисија Инсајт телевизије СБС.
Истражујући све учесталију појаву, аутори овог гледаног програма потрудили су се да нам представе неке од примера, као и изазове с којима се те особе сусрећу.
Једна од њих је Меј, разведена мајка двоје деце која живи на југу Кине. У четрдесет и некој, она је одлучила да се учлани у међународну агенцију за тражење брачних партнера. Агенција је помогла Меј да направи прикладан профил и да постави своје личне податке и фотографију на сајт који спаја жене из Кине са мушкарцима из западног света.
И баш на том сајту, њу је запазио Бери, 62-годишњи фармер из приобалног дела Новог Јужног Велса. После осам месеци дописивања и небројено много преведених и-мејлова, Бери се спаковао и запутио у Кину, како би се коначно срео са Меј.
Иако је пар могао да комуницира само говором тела и уз помоћ електронских уређаја за превођење, у року од свега недељу дана стали су пред матичара.
Бери и Меј само су један у мору таквих парова.
И док потрага за супружником и бољим животом негде у иностранству није толико нова појава, захваљујући експанзији друштвених мрежа и мобилних технологија, проналажење одговарајуће сродне душе данас је далеко лакши посао.
Тако је и 51-годишња Лин Лан, која је скоро две деценије била сама, попустила под притиском пријатеља и учланила су у сличну агенцију за брачно посредовање.
Разочарана у кинеске мушкарце које је сретала после развода, Лин се фокусирала на каријеру и тек после дугог низа година одлучила да потражи некога у иностранству јер је чула да су мушкарци из западног света познати као џентлмени.
После шест месеци на сајту за упознавање срела је Џорџа, 64-годишњег грађевинца из Аустралије. У ствари, Џорџ је њу пронашао тако што је сасвим кликнуо на рекламу агенције за брачно посредовање која му се појавила на екрану.
"Тражио сам сапутника, особу која би у догледно време могла да ми постане жена и с којом бих могао да проведем остатак живота", испричао је Џорџ за емисију Инсајт.
Али, није све тако бајно у овим причама о љубави и визама. Венчати се с неким странцем после кратког временског периода може да буде и велики ризик. Осећај да сте искоришћени може да буде посебно тежак у таквим случајевима. Такође, упознавање и зближавање с партнером с којим не делите исту културу и исти језик може да буде проблем који годинама није могуће премостити.
Упркос томе, сајтови за упознавање бележе значајан раст претплатника и чланова сваке наредне године. Упоредо расте и број бракова насталих овим путем.
Због тога и аутори емисије Инсајт питају: Зашто све више људи тражи партнере у иностранству? И... шта се дешава када их пронађу и како ти људи чине да њихова веза или брак нормално функционишу?
Одоговоре потражите у Инсајту, вечерас од 8.30 на телевизији СБС. Или после тога било када уз помоћ вашег омиљеног уређаја и апликације SBS On Demand.
Credits
Presenter: Jenny Brockie
Producer: Rose Hesp
Producer: Nicola McCaskill
