У петак је обележено 6 месеци од масовног убиства у школи Рибникар: цвеће и свеће, пуштање црвених и белих балона у облику срца са порукама другара за страдале вршњаке и радника обезбеђења, засађивање стабала за 10 изгубљених живота у Ташмајданском парку. Да ли има помака у друштву, јесу ли школе постале безбедније место, докле се стигло и са процесуирањем и са превенцијом насиља у Србији, какав је о свему томе став родитеља убијених ученика? На ова питања одговара Миа Николић.
Share
