На конференцији, коју су организовали Мисија ОЕБС-а у Србији, Независно друштво новинара Војводине и Амбасада Аустралије у Србији говорило се о Споразуму о сарадњи за бољу безбедност новинара, који су крајем децембра прошле године потписали представници Републичког јавног тужилаштва, МУП-а и новинарских удружења.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио нагласио је да је безбедност новинара један од најзначајнихиј елемената здраве демократије и да су слободни медији неопходни да би грађани добили објективне и правовремене информације о стварима од јавног значаја.
"Државне институције треба да реагују када је угрожена безбедност новинара и када су спречени да обављају свој посао", рекао је он и додао да је Споразум потписан између полиције, тужилаштва и новинара веома важан.
Амбасадорка Аустралије у Србији Џулија Фини рекла је да сва демократска друштва треба да подрже слободне, али и одговорне медије.
"Слободно и одговорно новинарство треба да се подржава у свим демократијама. Слобода штампе у Аустралији није загарантована уставом али Врховни суд тумачи да језичка формулација у уставу подразумева право слободе изражавања и влада то поштује. У Држави Викторији слобода новинарства је изричито заштићена у оквиру повеље о људским правима и одговорностима"
"Напади и физичко малтретирање припадника медија су веома ретки. Неки инциденту су ипак пријављени 2015. Важно је да је полиција реаговала брзо и ухапсила је нападаче."
"Ми смо подржали ову конференцију зато што мислимо да је сарадња између полиције, судских органа гоњења и новинара кључ у спречавању напада на новинаре и омогућавању сигурне околине за њихов рад, на шта сви имамо право."
Као допринос нашем циљу данас а то је да заједнички проценимо шта би био следећи корак да се побољша безбедност новинара, желим да кажем да некад превидимо да су новинари професионалци у свом послу, као и било који други професионалац, у било којој професији, и кад извештавају о нечему, без обзира да ли нам се то свиђа или не, или се слажемо са њима или не, они једноставно обављају свој посао. "
"Ако то разумемо, као пре-реквизит за све будуће разговоре о слободи медија, то је добро место за почетак међусобног разумевања. А други веома важан аспект је изградња међусобног поверења и поштовања међу слободним ентитетима: полицијом, судским органима гоњења и новинарима. На тој бази, нема никакве разлике у обезбеђивању веће сигурности новинарима или било ком другом грађанину."
"Аустралија нема посебан закон о ко-операцији полиције, судских органа гоњења и новинара. Новинари имају исту заштиту као и сви други грађани. И када новинар пријави злочин или представник медија, то се истражује и суди се на основу чињеница које су повезане са случајем."
"Схватила сам откако сам у Србији, да новинарство на жалост није професија, која се поштује на начин на који би требало. Било је много случајева напада на новинаре и многи од њих су још нерешени."
"Недавно је Амбасада Аустралије добила писмо које су потписали новинари многих медијских удружења, у коме нас моле да апелујемо на владу да поштује међународне конвенције о заштити људских права и слободе изражавања. Претостављам да су многе друге амбасаде примиле то писмо. У писму се помињу напади на новинаре током инаугурације 31. маја, и да међутим полиција није учинила ништа да спречи малу групу хулигана".
"Без стајања на било коју страну, желим само да кажем да је главна порука из тога је - да комуникација између полиције и новинара није добра као што би требало да буде. За мене, као Аустралијанку, било какав напад на новинаре је напад на слободу изражавања. Медији су ту да дају глас нашим надама, нашим интересима, нашим питањима. Дакле никад не треба да их ућуткујемо већ их треба охрабрити да свој посао раде одговорно."
"Исто тако ни једна демократија не би требало да третира новинаре као своје непријатеље које ће ућуткивати, већ рађе као важан глас народа. Један од стубова развоја и слободе."
"Истраживачко, оштро новинарство, које одговорно указује на проблеме, је потпора сваког друштва које тежи високом квалитету живота. Оставити грађане без те могућности је као да их остављате у мраку, што је супротно од онога чему би демогратска друштва требало да теже."
"Високо квалитетно новинарство и медији само нам могу помоћи да изградимо наша друштва и развијемо наше демократије. Такво новинарство ће информисати са јаким аргументима и бићемо у могућности да боље станемо иза својих идеја."
"Позивам све три ентитета да поштују меморандум о сарадњи потписан у децембру и једнако подржавам прогрес те сарадње. Ко-операција између тих институција је екстремно важна за демократију. без обзира да ли причамо о Аустралији или Србији."
"Потребно је време да се изгради поверење и ослањање једних на друге али се стварно надам да ће ова конференција помоћи да се направи простор за међусобно разумевање и поштовање."
Председник Независног удружења новинара Србије Славиша Лекић каже да је од почетка године било 40 напада (вербалних претњи и притисака) на новинаре и медијске раднике, а да је током прошле године било 69 напада на новинаре.
"Нисам од оних који ће од председника државе, министра унутрашњих послова и правде молити заштиту, не зато што ми је его велики, већ зато што су у обавези да штите новинаре", рекао је Лекић.
НУНС је од 2008. године регистровао 541 инцидент, од којих су 156 физички напади на новинаре.
На нивоу региона, наставља он, НУНС води базу физичких и вербалних напада на новинаре и од 2014. године у евиденцији имају 335 случајева од којих је 117 забележено у Србији, што је једна трећина.
"Ако је за утеху смањује се број физичких напада на новинаре , а расте број вербалних притисака. Повећава се број претњи преко друштвених мрежа", рекао је Лекић.
Помоћник министра културе Милош Јанковић нагласио је да је Србија направила добар законски оквир који подразумева медијске слободе, као и заштиту и безбедност новинара.
Подсетио је да Устав Србије гарантује право на истинито обавештавање, да је јавно информисање слободно и не подлеже цензури, да је забрањена дискриминација медија, новинара, да се не сме угрожавати проток информација.
"Кривичним законом предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година за сваког ко угрожава сигурност лица које обавља послове од јавног значаја у области информисања", појаснио је он.
Министарство културе, нагласио је Јанковић, наставиће да ради на подизању свести јавности- појединаца и институција о значају слободе информисања и заштите новинара, као и њиховом доприносу за демократско друштво.
Тужилац Бранко Стаменковић каже да Кривични закон подразумева посебну заштиту када се говори о извештавању о темама од јавног значаја, али да у пракси има потешкоћа у њиховој примени.
Он је рекао да има неразумевања, те да је неопходна едукација свих актера - новинара, тужилаца... о томе шта се може очекивати од постојећег Кривичног закона.
