Како се широм света обележава годину дана од трагедије у Новом Саду, када је 16 људи изгубило живот у паду надстрешнице на Железничкој станици, и наши исељеници у Мелбурну окупили су се да одају пошту страдалима и изразе солидарност са породицама жртава.
У Флегстаф Гарденс, код споменика Separation, у суботу је одржан комеморативни скуп који је трајао од 11:30 до 12:30 часова, у организацији новоформиране групе „Збор Мелбурн“. Око тридесетак чланова српске заједнице присуствовало је окупљању, а тачно у 11:52, у шеснаестоминутној тишини, симболично је обележен тренутак трагедије која је пре годину дана потресла Србију и регион.
Скуп у Мелбурну био је део глобалне иницијативе „Скупштина у расејању“, у оквиру које су се комеморације одржале у више од педесет градова света — међу њима у Голд Косту, Мелбурну и Сиднеју, затим у европским метрополама попут Беча, Берлина, Лондона и Мадрида, као и у Торонту, Њујорку, Вашингтону и Лос Анђелесу.
Током скупа у Мелбурну, Рајко Вучковић прочитао је писмо мајке Дијане Хрке, док је Јана Вучковић пренела поруку студената Универзитета у Новом Саду упућену дијаспори. У писму се изражава захвалност свима који су у иностранству организовали протесте и комеморације, уз позив да се „заједничка борба за истину и одговорност настави“.
Организатори су у саопштењу поручили да ова трагедија „не може и не сме бити третирана као изолован инцидент“, већ као „симптом шире друштвене болести – кризе правне државе, урушења демократије и све мањег простора за слободу медија и критички дијалог“.
У достојанственој тишини, окупљени су носили транспарент са натписом:
“FROM MELBOURNE TO NOVI SAD – Justice. Community. Solidarity.”
Након комеморације, разговарали смо са Аном Цветковић Милос, Небојшом Дикићем и Тијаном Јарић, који су истакли да су на скуп дошли из потребе да поделе тугу са суграђанима у Србији и да покажу да ни време ни удаљеност не могу избрисати осећај солидарности.
Из Мелбурна за СБС на српском Крсте Марковић
