Народна библиотека на Косанчићевом венцу у Београду срушена је 6. априла 1941. године.
Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилских рукописа и повеља од XИИ до XВИИ века, уништена је картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 часописа и 1.800 наслова новина, затим недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.
Уништене су личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика. Нестали су сви инвентари и каталози Народне библиотеке.
Уништене су књиге на више језика, настале на простору од Венеције и Беча до Константинопоља, које су покривале период од осмасто година
Министарка културе маја Гојковић је нагласила да "за српски народ 6. април није само дан којим је немилосрдним бомбардовањем нашег главног града и страдањем недужних цивила почео Други светски рат на овим просторима.
- Већ дуже од осам деценија, питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори. Као резултат тог подмуклог чина, у пламену храма културе данима је горело више од сто рукописних књига на пергаменту, личне библиотеке бројних великана српске културе, дела старе српске књижевности, вредне збирке докумената и писама значајних за политичку, културну и књижевну историју. У библиотеци на Косанчићевом венцу чувана је не само наша културна грађа, већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година - казала је Гојковић и додала да са задовољством може да истакне да Србија има националну библиотеку која је понос свих њених грађана.
- Она је спој традиције и савремених трендова, установа културе која нам помаже да сагледамо оно што смо били и оно што смо сада, како би тако поставили чврсте темеље за будућност. Савремено доба намеће нове изазове у библиотекарству. Међу кључнима, по мом дубоко уверењу, је привлачење нове публике, која ће читањем и учењем развијати, личну и колективну свест. Зарад генерација које долазе, нећемо дозволити да нас прошлост о којој данас говоримо учини њеним заробљеницима. Народну библиотеку, ризницу знања и сећања, наставићемо да посвећено и неуморно испуњавамо снагом свог духа, лепотом и истином, стварајући тако бољу будућност - казала је Гојковоић.
Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало напоменуо је данас на Косанчићевом венцу да је паљење Народне Библиотеке у Београду је можда највећи појединачни злочин над културном баштином у Другом светском рату.
- За нас ово није рупа. Овде одржавамо читања и доделе награда. За нас је ово и даље библиотека. Али у објективној стварности, на месту где се до 6. априла 1941. налазила прва зграда Народне библиотеке сада зјапи рупа. То место је осамдесет година отворена рана на телу Београда и Србије. Време је да ову рану зацелимо. Време је да обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу као Меморијални центар. Пред њом ће горети вечити пламен. Она це бити као Јанус једним лицем окренута прошлости, другом будућности и међународој сарадњи - казао је Пиштало и додао да је злочин против маште не сме бити злочин против наде.
- Верујемо у превазилажење трауме кроз сарадњу. Верујемо у заједничку европску будућност наше деце. Ваше присуство на овом месту нас охрабрује у том уверењу. Верујемо у оно што је Абрахам Линколн назвао бољи андјели наше природе - казао је Пиштало.
Мануел Зарацин, специјални представник Владе Немачке за Западни Балкан рекао је на Косанчићевом венцу да је важно обележавати догадјаје као што је бомбардовање НБС у Другом светском рату.
- Велика ми је част, пре свега као представнику Владе Немачке, што присуствујем овом комеморативном чину на баш овом месту. Захвални смо на пријетљству са Србијом...Важно је да нагласимо да се 6. априла сећамо жртава рата који је започела Немачка. Војне снаге Немачке, бомбардовањем нису угрозиле само животе градјана Србије већ и њихову културу. Српска култура је веома важан део европске заједнице култура и потребна нам је као део који чини целину европског друштва - казао је Зарацин.
(Тањуг)
