Извори из аустралијских обавештајних служби кажу да је од 2020. године обављено више од 120 успешних операција у борби против страног мешања.
У једном случају, инсајдеру је понуђено више од 10.000 долара да уради све што је потребно „да би добио нечије личне податке“.
У другом случају, инострани агент је ангажовао приватног истражитеља да надгледа кућу наводног дисидента, па чак и да прегледа смеће његове породице, питајући га колико би коштало да они „нестану“.
Такође, откривен је покушај стране обавештајне службе да намами једног активисту за људска права на локацију у иностранству, где треба да „буде елиминисан“.
Министарка унутрашњих послова Клер О'Нил каже да је у вези са проблемом страног мешања заиста узнемирујуће то што оно не долази само из једне земље.
„У ствари, видимо прилично разнолику лепезу земаља, било да је реч о нашој камбоџанској, иранској или некој трећој заједници којој је потребна заштита. Овде имамо случајеве да земље уче из међусобне праксе", каже министарка О'Нил.
Влада ће у оквиру свог одговора проширити овлашћења радне групе за страно мешање на више државних агенција. Тако ће после универзитетске бити покренута и технолошка радна група, и то кроз наменско постављање надзорних тела са задатком да откривају сумњива деловања.
Такође, систем имиграције се сматра једним од кључних оружја у борби против претњи из иностранства.
Зато је међу мерама које се уводе и већа контрола међународних студената, нарочито оних који се пријављују за студије у областима попут технологије дронова и других домена у којима би могли да сазнају осетљиве информације.
Министарка Клер О'Нил каже да "морамо бити опрезни".
"Осетљиве информације посебно постоје у рецимо постдипломским истраживањима и морамо бити сигурни да су студенти овде дошли да студирају, а не да би починили крађу интелектуалне својине", истакла је.
Особе за које се утврди да су страни агенти - могле би да се суоче са моменталном депортацијом.
Портпарол опозиције за унутрашње послове Џејмс Патерсон међутим сматра да је потребно учинити више, нарочито у борби против претњи на друштвеним мрежама и по питању увођења строжих казни за починиоце.
"Ако починиоци нису оптужени, осуђени и бачени у затвор, они не осећају последице које би требало да сносе. Од њих се тражи само да уђу у авион и да се врате кући, а то није довољно јак начин да спречимо наредне сличне активност у нашој земљи. Зато, морамо увести строжији систем и подизати више оптужница како би ти људи заиста осетили последице свог ангажовања у страном мешању и шпијунажи", казао је портпарол опозиције.
