Три научника су добитници овогодишње нобелове награде за медицину за открића која су трансформисала разумевање имуног система и отворила нове могућности за лечење аутоимуних болести и рака. Шимон Сакагучи, јапански страживач, и Мери Брунков и Фред Рамсдел, амерички научници.
„Њихова открића су била пресудна за наше разумевање како функционише имуни систем и зашто сви не развијамо озбиљне аутоимуне болести. Поставила су темеље за ново поље истраживања и подстакла развој нових третмана, на пример за рак и аутоимуне болести, каже Оле Кампе, председник Нобеловог комитета.
Три научника су током истраживања одговорила на питање како имуни систем уништава инфекције, а у исто време чува ћелије тела.
Они су открили такозване „чуваре" који елиминишу делове имуног система способне да нападну тело.
Истраживање се користи за развој нових третмана за аутоимуне болести и рак и кључно је за разумевање како нас имуни систем штити од хиљада различитих инфекција које покушавају да нападну тело.
"Пронашли смо специфичан молекул који је важан за имунолошку диградацију. И то је веома важно за поделу и нови начин лечења у областима имунотерапије. Мој део открића и откриће мог тима био је да идентификујемо фактор који контролише ћелије које контролишу имунитет. И тако, овај напредак имунизације о коме смо разговарали контролишу одређени типови ћелија и открили смо молекул који контролише те ћелије, изјавио је Шимон Сакагучи, јапански страживач за ЦНН.
Имуни систем користи бела крвна зрнца за препознавање инфекција, чак вируса и бактерија које никада раније није срео. Ћелије користе рецепторе који се насумично производе у квадрилиону различитих комбинација.
Ово даје имуном систему могућност да се брани од великог броја вируса, али у том процесу стварају се бела крвна зрнца која могу напасти наше тело.
Научници су већ знали да су нека од ових проблематичних белих крвних зрнаца уништена у тимусу, органу смештеном у предњем горњем делу грудног коша, где бела крвна зрнца сазревају.
"Дакле, имунолошка регулација је невероватно важна за проучавање јер је наш имуни систем дизајниран да нас спречи да будемо нападнути патогенима, као што су вируси, бактерије итд., али истовремено нас могу напасти у облику артритиса, мултипле склерозе итд. Дакле, регулација одржава та два процеса у равнотежи како бисмо могли и како бисмо одржали здравље. Дакле, мој део открића и открића мог тима био је да идентификујемо фактор који контролише ћелије које контролишу имунитет", каже Фред Рамсдел.
Нобелову награду ове године добили су научници за истраживање рада ћелија, које су уједно и чувари имуног система и путују телом да би „разоружале" све друге имуне ћелије које нападају тело.
Овај процес не успева код аутоимуних болести попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и артритиса.
Код људи који болују од рака, регулаторне ћелије спречавају тело да се бори против тумора, па је истраживање усмерено на смањење њиховог броја.
Код аутоимуних болести, испитивања се баве јачањем регулаторних ћелија како тело више не би било нападнуто.
Сличан приступ би такође могао бити ефикасан у смањењу ризика од одбацивања органа после трансплантације.
Госпођа Брунков каже да је сазнала за награду на неочекиван начин.
„Чврсто сам спавала, погледала сам телефон и писало је Шведска, био је то неки чудан број и једноставно сам искључила телефон јер, мислила сам да је спам, зар не? ... А онда пар сати касније... на улазним вратима је била млада жена из Аа... знала је да она не треба да буде та која ће објавити награду, али једини начин да уђе у кућу био је да каже нешто мом мужу, попут „твоја жена је освојила Нобелову награду.“
Госпођа Брунков каже да је откриће, направљено док је радила у малој биотехнолошкој лабораторији, отворило потпуно нову област у имунологији и нагласило вредност јавно финансиране науке.
