Професор Мирјана Ђорђевић, доцент факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду и консултант за рани развој при УНИЦЕФ-а у Србији, каже да би ускоро требало да буде готов регистар за децу са сметњама у развоју, али да у Србији тренутно не постоји тачан број дијагностикованих.
Аутизам је још увек велика непознаница и управо тај недостатак знања често широм света храни страх и предрасуде.Теорија неуроразличитости не етикетира аутизам као болест већ ставља акценат на другачији начин на који се развија мозак и стварају синапсе код особа са аутизмом. Због тога се често каже да постоји спектар аутизма, јер ниједна особа са аутизмом нема идентично понашање као друга особа с истом дијагнозом.
Сада, у контексу пандемије вируса корона, професор Ђорђевић каже да је породицама и особама које имају било какву неуролошку дијагнозу потребна додатна подршка јер се рутина, која је тим особама веома битна, одједном потпуно пореметила
О томе како можемо боље подржати децу и одрасле особе са неким видом аутизма, професор Мирјана Ђорђевић је говорила за СБС на српском језику.
Информације и савете за особе са аутизмом можете наћи на веб страници УНИЦЕФ-а или Београдског универзитета.
