Данас и сутра Република Србија обележава један од својих најзначајнијих празника - Дан државности.
Сваког 15. фебруара сећамо се два изузетно важна историјска догађаја, који су директно одредили пут Србије и српског народа.
Први се одиграо 1804. године у Орашцу, где је под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа подигнут Први српски устанак против турске окупације. Директан повод за избијање Устанка био је јањичарски зулум наметнут у Београдском пашалуку и сеча кнезова, када су Турци убили велики број угледних Срба. Преживеле народне вође окупиле су се у Шумадији, на локалитету званом Марићевића јаруга, чиме је почела борба за ослобођење српског народа и територија.
Срби су постали први балкански народ који је подигао устанак против Турака, а овај дан обележава се и као почетак Српске револуције, периода који је трајао све до 1835. године и доношења Сретењског устава.
Управо тај догађај, који се такође одиграо 15. фебруара, односно 2. фебруара по јулијанском календару који је важио у то време, обележава се данашњим празником. Зато се овај празник назива и Дан уставности Србије.
Доношењу устава претходила је Милетина буна под вођством кнеза Милете Радојковића, којом су устаници желели да ограниче апсолутистичку власт кнеза Милоша Обреновића.
Под притиском, кнез Милош је 15. фебруара 1835, у тадашњој српској престоници Крагујевцу сазвао Народну скупштину, на којој је донет Устав књажевства Србије или Сретењски устав.
Био је то почетак стварања демократског друштва и модерне државе у Србији. Многи историчари сматрају тај први српски устав за изузетно либералан у то време, јер је сељацима подељена земља, а ропство или кметски систем који су у то време владали у многим земљама, били су укинути у Србији.
Такође, власт је подељена на законодавну, извршну и судску, што и у модерним државама представља темељ демократског уређења. Законодавна и извршна власт припадале су кнезу и Државном савету, а судска независним судовима.
Творац тог документа био је политичар, дипломата и новинар Димитрије Давидовић, рођен у Земуну 1789. године. Давидовић је сачинио први српски устав по узору на уставе Француске и Белгије и њиме изразио потребу српског друштва за националном еманципацијом, прекидањем феудалног система и аутократске владавине.
Ипак, Сретењски устав није трајао дуго. После само 55 дана је суспендован пошто је изазвао противљење највећих феудалних империја тог доба - Аустрије, Русије и Турске, али и многих мањих земаља које у то време нису имале уставе, нити су их донеле у блиској будућности.
Данас и српска православна црква обележава велики празник - Сретење Господње. Сретење се обележава 40 дана после Божића, у знак сећања на дан када је Девица Марија први пут донела новорођеног Исуса Христа у јерусалимски храм.
Према народном веровању, на Сретење се срећу зима и лето.
Поводом Дана државности и Сретења, честитку грађанима Србије упутио је престолонаследник Александар Карађорђевић. Он је истакао да је 15. фебруар дан када обележавамо прошлост, али и када "припремамо и славимо будућност наше државе".
"Данас се сећамо мог наврдеде, бесмртног Врховног Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа и његових јуначких устаника, који су на данашњи дан 1804. укресали искру слободе у којој и данас живимо и поставили темеље модерне српске државе, темеље у које су наши преци уградили своје животе и душе, темеље на којима сви ми данас стојимо! Без њих не би било модерне Србије", поручио је Александар Карађорђевић у честитки поводом 15. фебруара.
