ТРАНСКРИПТ
Олимпијске игре су одувек сматране једним од највећих светских спортских догађаја.
Игре пружају прилику свим нацијама широм света да пошаљу своје спортисте који ће се међусобно такмичити, у духу фер-плеја, као што су првобитно промовисали стари Грци када су поставили концепт Олимпијаде.
Ипак, у неколико наврата, спортисти или њихова спортска достигнућа нису нашла пут до насловних страница.
Ричард Кашман (Richard Cashman) је ванредни професор на Технолошком универзитету у Сиднеју.
„1968. године, два Американца, Џон Карлос и Томи Смит (John Carlos, Tommy Smith), салутирали су "Црној моћи" ('Black Power') када су победили у трци на 200 метара или освојили прво и треће (место). И то није наишло на одобравање као одговарајућа активност. Међународном олимпијском комитету) МОК-у се то није свидело, нити Америчком олимпијском комитету и то је био крај њихове каријере."
Пример професора Кешмана само је један од многих инцидената који су се десили током четири недеље неких олимпијских спортских догађаја.
На претходним Олимпијским играма дешавали су се протести, бојкоти, дисквалификације спортиста из политичких разлога, па чак и терористички акти.
Али, шта је то што привлачи толику пажњу на овај спортски догађај у односу на друге спортске догађаје такве врсте, као што су Светско првенство у фудбалу, Светско првенство у атлетици или Супер Бовл (Super Bowl)?
Др Кетрин Ордвеј (Dr Catherine Ordway), ванредна професорка и вођа истраживања о интегритету на спортским такмичењима на Универзитету у Канбери, одговара.
„Па, мислим да су историјски, па чак и на древним Олимпијским играма, земље користиле мега-догађаје попут Олимпијских игара и других светских првенстава да демонстрирају национализам и националну супериорност. И било је неких наметљивих примера да се милиони и сада видимо, милијарде долара троше како би се једна нација показала, да се демонстрира и њихова атлетска снага и лепота и предности земље која је домаћин догађаја."
Ипак, може се тврдити да би ови инциденти могли да засене напоре спортиста.
Ко може да заборави Олимпијске игре 1936. у Берлину, које је Немачка под лидерством Адолфа Хитлера користила као средство за ширење својих нацистичких порука?
Или Олимпијске игре 1976. у Монтреалу, где је више од двадесет афричких нација бојкотовало Игре у последњем тренутку, након што је Међународни олимпијски комитет одбио њихов захтев за да се забрани такмичење Новом Зеланду.
Главни економиста Центра за спортско пословање и односе спорта и друштва на Технолошком универзитету у Сиднеју, Тим Харкорт (Tim Harcourt), каже да је тешко одвојити спорт од политике.
"Интересантно, мислим да спортисти као појединци то могу. Они, с друге стране, представљају своју земљу, тако да постоје и последице. Али мислим да не можете спречити људе да се слободно изражавају, мислим да сви вероватно схватају да такође имају одговорност."
С обзиром да глобална ситуација изгледа нестабилнија него што је била деценијама, готово је извесно да ће политичка питања наћи место и на овогодишњој Олимпијади, ако већ и нису.
Руска инвазија на Украјину приморала је МОК да уведе забрану такмичења скоро свим спортистима из Русије и њеног савезника Белорусије, са изузетком мале групе такмичара који ће учествовати на том догађају под неутралном заставом.
Израелски рат у Гази, избори у САД и климатске промене такође прете да скрену пажњу са напора спортиста да постигну запажене резултате.
Др Ордвеј каже да МОК схвата да је тешко одвојити дневне догађаје од догађаја на Олимпијским играма, али поставља низ смерница.
„Међународни олимпијски комитет заправо одражава ставове других спортиста, и каже да постоје неке области које треба да буду свете и поштоване током тог догађаја. А то значи да је спортски терен за игру и процес доделе медаља, где спортисти треба да ограниче своју слободу говора, да протести треба да буду ограничени на обраћање медијима, одржавање конференција за штампу, на сопствене друштвене мреже и сопствене платформе, тако да имају слободу да говоре о темама до којих им је стало, али треба да поштују остале спортисте и њихову могућност да наступе на свом највишем нивоу на спортском терену, као и после, током церемоније доделе медаља."
Професор Кешман тврди да би третман спортиста из земаља попут Израела и Русије могао бити неправедан.
„Требало би да одвоје спортисте од народа, (израелског премијера Бенјамина) Нетанијахуа и осталих лидера. Али нисам сигуран да ли ће се то десити, у којој мери ће се то десити, али није фер. Они су само индивидуални спортисти и случајно долазе из одређене земље која је можда изазвала непријатељство МОК-а."
Постоји још једна врста инцидента који би могао да запрети да у потпуности помери фокус јавности са спортске перспективе Олимпијаде.
И то се дешавало у прошлости.
Током Олимпијских игара у Минхену 1972. године, осам терориста повезаних са терористичком организацијом Црни септембар (Black September) ушуњало се у олимпијско село, прво киднапујући девет израелских спортиста а затим убивши још двоје.
Након њихових дугих преговора са немачком полицијом, свих једанаест спортиста је на крају било мртво.
Француској није стран тероризам, а последњи инцидент се догодио у децембру, када је 26-годишњи мушкарац на улицама Париза избо ножем једну особу и ранио још две.
Упркос великој учесталости терористичких догађаја у граду светлости, професор Харкорт каже да верује да ће се Олимпијске игре одвијати несметано.
„Француска је заиста желела да буде домаћин игара јер је заправо лицитирала за њих одмах након низа терористичких инцидената. Тако да мислим да желе да покажу да је француска јака нација. Француска има разнолике нације и међународно разнолику заједницу, веома мултикултуралну заједницу која је у стању да се удружи. И мислим да желе да покажу да то могу да ураде и да су вољни да преузму тај ризик током овог периода Олимпијских игара“.
Чини се да постоје супротстављени аргументи о потенцијалном одвајању Олимпијских игара од текућих глобалних проблема.
Ипак, једно је сигурно.
Од суботе [27 јул по аустралиојском источном времену ] па надаље, очи целог света биће упрте у Париз.
Остаје да се види да ли ћемо имати сјајне спортске рекорде или ће се истаћи покрети за људска права — које ћемо памтити са овог издања Игара.
