Студенти су, између осталог, тражили демократизацију друштва, укидање бирократских привилегија и решавање економских питања, а пре свега незапослености.
Седмог дана протеста током телевизијског Дневника 9. јуна 1968. јавности се обратио доживотни југословенски лидер Јосип Броз Тито,подржавши, декларативно, већину студентских захтева, што је за последицу имало престанак немира. Преносимо део тог говора уз захвалност Музеја историје Југославије.
„Велики број, 90 процената студената, је поштена омладина о којој ми нисмо водили довољно рачуна, у коју смо ми гледали само као у ученике, ђаке у школама, а којој још није време да се укључи у друштвени живот наше социјалистичке заједнице. То је било погрешно. Ми смо њих оставили саме", казао је Тито тада.
Реченицу која се Титу деценијама приписује, да су „студенти у праву", он тада није изрекао, али се начелно сагласио са академцима.
У наредном периоду неколицина наставника Филозофског факултета, који су окарактерисани као инспиратори, одстрањени су из наставе.
Студенти су на постојеће захтеве потом додали још два - да нико не одговара за учешће у демонстрацијама и да због пребијања студената буду смењени градски, савезни и републички полицијски шефови јер су „на мирне студенте кренули бруталном силом".
Историчар Драгомир Бонџић у разговору за ББЦ истакао је да су захтеви којима су исказали „незадовољство општим друштвеним стањем" заборављени, док се тек понешто променило по питању „студентског стандарда и учешћа студената у управљању универзитетом".
Тако је Тито, како су касније сами учесници рекли, маневром и демагошком бравуром окончао једнонедељне студентске демонстрације које су по први пут „удариле на систем" и уздрмале социјалистичку Југославију.
Годину 1968. обележиле су бројне демонстрације и рађање нових покрета широм света.
Протестовало се, између осталог, због рата у Вијетнаму у Сједињеним Америчким Државама и западноевропским земљама, студенти и радници су се подигли и у Француској и Немачкој, а родило се и Прашко пролеће, покушај увођења „социјализма са људским ликом" у Чехословачкој, које је у августу угушено интервенцијом Варшавског пакта.
Sources: BBC Serbian, RTV, FONET, Muzej istorije Jugoslavije, Youtube
