Фосилни остаци откривени у пећини Там Па Линг у северном Лаосу открили су да су људи путовали копном југоисточне Азије пре 68.000 до 86.000 година.
То је доказ да су далеки преци модерних људи прошли кроз југоисточну Азију на путу ка аустралијском копну чак 40.000 година раније него што се до сада мислило.
Кира Веставеј је ванредни професор на Факултету природних наука Универзитета Меквори и једна од чланица аустралијског истраживачког тима који је допринео најновијим сазнањима.
Она каже каже да је хомо сапиенс стигао у југоисточну Азију много раније него што смо заиста мислили, а много раније него што указују генетски докази.
"То је учинило да ово истраживање буде контроверзније, али и узбудљивије", каже Веставеј.
Контроверза коју спомиње професорка, односи се на неслагање између генетских и фосилних доказа.
Наиме, прво откриће кости лобање и вилице 2009. године усклађено је са почетним генетским временом од пре неких 50 или 60 хиљада година. Међутим, не постоје генетски докази који би утврдили везу између ових првих долазака у Аустралију и првих људи Аустралије какве данас познајемо.
С друге стране, ванредни професор са Универзитета Соутхерн Цросс, Рено Јоханес - Бојо, инсистира да је ово само доказ постојања вишеструких образаца миграција.
"Данас у историји видимо да је хомо сапиенс излазио из Африке неколико пута, вероватно чак и пре 250 хиљада година, као што указују трагови у Грчкој. Али, те миграције ван Африке у почетку су биле неуспешне, нису оставили никакав генетски материјал у савременим групама људи. У суштини, оно што видимо у овој студији је да су наши рани преци неколико пута раније излазили из Африке, а једна од најранијих људских група у југоисточној Азији датира око 80 хиљада година уназад", каже професор Бојо."]]
Цео извештај о овом научном истраживању послушајте у нашем подкасту.
