Небојша Глоговац је рођен 30. августа, 1969. у Требињу у Босни и Херцеговини, у породици свештеника Милована из Драмишева и кројачице Милене Глоговац из Невесиња.
Породица се из Требиња преселила у Опово, потом у Панчево, где је Небојшин отац постао прота, 1977. године, а након неког времена у Београд.
Глоговац је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића у тада врло популарној серији „Бољи живот“ (1987). Након што је завршио Гимназију Урош Предић у Панчеву, уписао је студије психологије на Филозофском факултету у Београду.
Након две године студија филозофије се предомислио и 1990. године је уписао г
луму на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. Заједно са њим су студирали Наташа Нинковић, Војин Ћетковић и Сергеј Трифуновић.
Глоговац, који је преминуо у петак у 48. години. био је филмски, позоришни и телевизијски глумац.
Сматран водећим глумцем своје генерације, он је остварио бројне улоге за памћење, а добитник је и низа престижних признања.
На филму је дебитовао епизодом у филму Вуковар, једна прича Боре Драшковића, а следиле су улоге у филмовима: Убиство с предумишљајем, До коске, Спаситељ, Буре барута, Рањена земља, Нормални људи, Муње!, Бумеранг, Т. Т. Синдром, Кад порастем, бићу Кенгур, Држава мртвих, Сутра ујутро, Оптимисти, Клопка, Хадерсфилд, Technotise: Едит и ја, Кењац, Жена са сломљеним носем, Седамдесет и два дана, Бели, бели свет, Кад сване дан, Артиљеро, Кругови, С/кидање, Дјечаци из улице Маркса и Енгелса, Једнаки, Бранио сам Младу Босну, Енклава, За краља и отаџбину, Отаџбина, Ослобођење Скопља, Устав Републике Хрватске...
За главну улогу у филму “Устав Републике Хрватске” Рајка Грлића добио је 2017. године Гран при 52. Фестивала глумачких остварења - Филмских сусрета у Нишу, за коју је добио награде и на фестивалима у Пули, као и у Италији и Енглеској. Гран при Наиса освојио и на 45. Филмским сусретима 2010. године за улогу у филму “Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића.
Глоговац је био члан Југословенског драмског позоришта од 1996. године, где је од актуелних представа играо насловну улогу у “Хамлету”, као и у “Разбијеном крчагу”, “Сумњивом лицу” и “Метаморфозама”.
У ЈДП-у је остварио још низ улога: Иван (Хадерсфилд), Гадни (Шине), Жак (Како вам драго); К. (Замак); Луталица (Барбело, о псима и деци); Васка Пепел (На дну); Шарл Варле Лагранж (Молијер - још један живот); Дан (Ближе); Андреја (Буре барута); Рос, Јудејци, Назарећанин (Салома); Троил (Троил и Кресида); Дима (Полонеза Огињског); Владимир (У потпалубљу); Симо (Рођаци из најбољих дана); Нико Ђуров (Лажни цар Шћепан Мали).
Добитник је пет годишњих награда ЈДП-а, Стеријине награде, награда “Милош Жутић”, “Ардалион”, “Миливоје Живановић”…
Глоговац је остварио значајне улоге и у ТВ серијама Породично благо, Лифт, Кошаркаши, Мој рођак са села, Луд, збуњен, нормалан, Равна Гора, Убице мог оца…
Глоговац је био не само водећи глумац своје генерације, него и један од највећих у историји српског глумишта, играјући с подједнаким успехом велики класични репертоар и савремене, генерацијске улоге у представама и филмовима који су снажно обележили своје време, остајући у трајном наслеђу будућих поколења. Био је уметник широког изражајног распона, жесток и сензибилан, тумач суптилних драмских нијанси и карактерни комичар особитог начина. пише на сајту југословенскекинотеке
Његов одлазак у зениту глумачке зрелости огроман је губитак не само за српско позориште, филм и телевизију, него и за културни и јавни живот читавог поднебља.
Небојша Глоговац сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.