У њиховим редовима су два доктора наука,три дипломирана биолога и неколико миколога са дипломом шумарског факултета. Друштво ради у складу са еколошким принципима и одрживим развојем, а посебно брине о едукацији најмлађих и шире јавности како да од гљива, којих у Србији има на сваком кораку,направити добру и здраву трпезу. Истовремено се нарочито апострофирају вештине препознавања гљива које су изузетно лепе на први поглед, али и изузетно отровне.
То се постиже и кроз двадесетак годишњих изложби гљива уз које и „неверним Томама“ приређују предивне гурманлуке од гљива и незаборавна дружења у природи. Нишки гљивари тврде да је то област која заслужује много више пажње и простора у програмима система образовања и васпитања.Они иначе врло активно учествују у великом пројекту мапирања гљива у Србији уз прављење „црвене листе“ строго заштићених врста . Тако дају велики допринос промовисању зеленог и здравог туризма за којим иначе владавелико интересовање у свету. Истовремено нишки гљивари истичу да добро сарађују са Клиничким центром у Нишу и другим здравственим установама којима се јављају пацијенти са симптомима тровања гљивама. На другој страни продаја убраних гљива и других шумских плодова представља важан извор прихода многим сеоским домаћинствима.
О томе како гљиве препознати и брати тако да се не уништавају њихова природне станишта, али и како од њих правити врло укусне гурманлуке, наш сарадник Милорад Додеровић разговарао је са Срђаном Лазаревићем, једним од оснивача и члана управе нишког Гљиварског друштва.
