Србија је један од значајнијих произвођача трешања у региону, али се суочава са рекордно високим ценама овог воћа, због тога што су временски услови наштетили овогодишњем роду. Климатске промене у Србији све чешће доводе до екстремних временских појава, попут суша, поплава, олуја и града, као и до ширења болести усева и животиња, што негативно утиче на производњу хране и економску стабилност пољопривредника. С обзиром на то да се Србија налази у региону у којем климатске промене напредују брже од светског просека, пољопривредници сматрају да је неопходно јачање отпорности пољопривредног сектора и траже подршку државе у томе.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Трешње — многима омиљено прво пролећно воће специфичног укуса — ове године постале су луксуз који просечан грађанин тешко може да приушти. Уместо традиционалних корпица на пијаци, ове сезоне све чешће се појављују шале на друштвеним мрежама, и то на рачун неприступачних цена.
Килограм трешања у Србији достиже и до 1.200 динара, што је приближно 18 аустралијских долара. За многе – једноставно прескупо.
Разлог за овакву ситуацију је неповољно време које је погодило воћњаке широм земље. Пролећни мразеви крајем априла, нарочито у централној и јужној Србији, озбиљно су оштетили рани род. Штету су додатно погоршали град и обилне падавине током маја. У неким крајевима изгубљено је и до 80 одсто овогодишњег приноса.
С обзиром на то да је Србија један од значајних извозника трешања у југоисточној Европи — нарочито ка Западној Европи и Русији — очекује се да ће смањена понуда утицати и на међународно тржиште.
Воћари упозоравају да климатске промене постају све озбиљнији изазов за домаћу пољопривреду и апелују на већу подршку државе — како кроз субвенције, тако и кроз осигурање усева.
За сада, трешње остају „црвено злато“ на пијацама, док их грађани Србије – уместо на тањиру – све чешће виде само у виртуелним шалама.
Из Београда, за SBS на српском – Крсте Марковић.
