У Србији се све више одликаша после завршеног основног школовања опредељује за куварско, конабарско или неко друго угоститељско занимање.
У нека бивша времена када су на тржишту рада била „у моди“ нека друга, углавном канцеларијска занимања, средње стручне школе уписивале су нове генерације које су из основних школа доносиле дипломе са слабим успехом. Међутим, најновија искуства Угоститељско-туристичке школе у Нишу, која иначе постоји више од шест ипо деценија, показују да се све више одликаша после завршеног основног школовања опредељује да се образују за куварско, конабарско или неко друго угоститељско занимање. Са таквим дипломима, а добро потковани не теоријским него и практичним знањем потврђеним и на бројним међународним гастрономским такмичењима, они се често укључују у породични бизнис, или лако запошљавају у Нишу, Србији, на простору екс Југославије, али и широм света.
Доброг кувара, конобара, или рецепционера, послодавци не само да радо запошљавају, него и изузетно добро плаћају, често и уз зараду већу од лекарске или инжењерске, на пример. На евиденцији нишке филијале Националне службе запошљавања последњих година нема незапослених који долазе са дипломама из области угоститељства и туризма. А многи се опредељујуу и за више школе и факултете у овој области, која је један од значајнијих адута за даљи економски напредак Србије.
О овим занимљивим променама наш сарадник Милорад Додеровић разговарао је са дирекорком Угоститељско-туристичке школе у Нишу Драганом Минчић, коорединаторком практичне наставе у тој школи Маријаном Андрејић и професором Петром Арсенковом.
