У сусрет промоцији допуњеног издања његове књиге "Прилагођавање - Србија и модернá, од стрепње до сумње" професор Ђокица Јовановић говори о томе зашто је Србија игнорисала своје модернизаторе да би сада морала невољно да се прилагођава европским узорима ризикујући и губитак националног идентитета.
Редовни професор социологије културе на Филозофском факултету у Београду, др. Ђокица Јовановић наследио је на тој катедри чувеног професора Сретена Петровића.
За Јовановићева предавања на матичном факултету као и друге његове јавне наступе често нема места ни за стајање.
Он је иначе дипломирао на Филозофском факултету у Нишу, магистрирао на Факултету политичких наука у Београду, а докторирао на свом матичном факултету у Нишу.
Бројне књиге и друге научне радове које је објавио сврстале су га у ред најзначајнијих српских социолога културе, а пре три године Српско социолошко друштво доделило је др Јовановићу престижну награду "Војин Милић" за књигу "Прилагођавање - Србија и модерна од стрепње до сумње" чији је првобитни тираж просто разграбљен, а ових дана најављује се промоција допуњеног издања са око 200 страница више, од првобитних око 500. Ова књига се иначе оцењује и као капитално дело овог аутора.
У сусрет промоцији допуњеног издања ове надасве интригантне књиге наш сарадник Милорад Додеровић у интервјуу са професором Јовановићем разговарао је зашто је Србија игнорисала своје модернизаторе да би сада морала невољно да се прилагођава европским узорима ризикујући и губитак националног идентитета.Ту је и став професора Јовановића да су се "5.октобарске промене" у Србији показале као "недовршена артикулација" и као "промене без промена".
