Председавајући Хелсиншке комисије америчког Конгреса, сенатор из Мисисипија Роџер Викер и највише рангирани демократски члан Одбора за спољнополитичке односе Представничког дома, конгресмен из Њујорка Елиот Енгел, номиновали су Наташу Кандић и Фонд за хуманитарно право за Нобелову награду за мир 2018.
Како се наводи у саопштењу које је објавила Хелсиншка комисија, Наташа Кандић основала је Фонд за хуманитарно право у Београду 1992. године како би документовала тешка кршења људских права почињена за време сукоба током распада бивше Југославије. "Више од 25 година касније, Фонд за хуманитарно право наставља да се бори за правду за жртве ратних злочина и супротставља екстремном национализму и етничким тензијама које и даље тињају на Западном Балкану".
У образложењу номинације председавајућег Викера и конгресмена Енгела, између осталог се каже да је детаљна документација ФХП о тим злочинима постала кључна за извршење правде, како у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, који је окончао рад крајем 2017. године, тако и у националним судовима за ратне злочине у земљама региона. "Главни починиоци злочина, укључујући политичке и војне лидере, по први пут од Другог светског рата позвани су на одговорност на међународном нивоу. Преживелим жртвама и трауматизованим заједницама у којима су живели пружена је шанса да поново изграде свој живот. Земље региона подстакнуте су да се придржавају владавине закона и прихвате наслеђе страшне прошлости", истиче се у саопштењу Хелсиншке комисије.
"Фонд за хуманитарно право наставио је свој рад кроз сукобе и у средини непријатељски настројеној према борцима за људска права. Сувише много људи у Србији покушава да негира стравичне злочине или их оправдава сатанизујући жртве, а још већи број је ћутао док се етничко чишћење несметано одвијало. Насупрот томе, са Наташом Кандић на челу, ФХП се јавно оглашавао против чинова агресије, извештавао о почињеним злочинима и одбацивао мржњу на којој су били засновани. Иако је то немогуће измерити, уверени смо да су напори Фонда одвратили нека додатана кршења људских права", истичу сенатор Викер и конгресмен Енгел.
Они подсећају да је Наташа Кандић данас инспирација новој генерацији "посвећених младих професионалаца који воде ФХП."
"Као чланови америчког Конгреса, помогли смо у формирању међународног одговора на сукобе који су избили на Западном Балкану и настављамо да подржавамо и подстичемо опоравак земаља региона после конфликта. По нашем мишљењу нема особе нити организације достојније Нобелове награде за мир него што су Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право и уверени смо да би такво признање даље унапредило постизање мира и помирења у овом и другим регионима света", закључује се у саопштењу сенатора Викера и конгресмена Енгела.
Вест да су Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право предложени за Нобелову награду за мир брзо се проширила Србијом и поделила јавност. Са једне стране су већ много пута изговорене увреде на рачун Наташе Кандић и Фонда о издаји, о плаћеницима, док су на другој страни честитке и подсећање на све што је Фонд за хуманитарно право под вођством Наташе Кандић урадио током година.
Наташа Кандић, у екслузивној изјави за Глас Америке каже да је вест стварно изненадила.
"Тешко је носити се са таквим предлогом. Добро је да је то само кандидатура. На овим просторима се ништа није изменило последњих 25 година. Нема неких резултата. Нема неке нове ситуације која показује да смо постали боље цивилизацијско друштво. Тако да ми се чини да је та номинација можда прејака. Не одговара, мислим резултатима, који су овде постигнути. Све што је урађено то је мало. Али ако би се догодило да у јулу 2018. на самиту у оквиру берлинског процеса лидери постјугословенских земаља потпишу споразум о оснивању РЕКОМ онда ће то бити велика победа цивилног друштва у целом региону. Биће пописане жртве. Биће утврђене чињенице о околностима смрти свих 130.000 жртава и то ће бити значајно. Данас смо на путу ка томе, али видећемо".
