У Србији је 10. јула обележена 160. годишњица од рођења Николе Тесле, научника који је својим изумима утицао на ток историје и неслућено убрзао точак модерне цивилизације. Тесла је у српској престоници добио још један споменик, а на на Калемегданској тврђави је постављен Теслин трансформатор, један од његових највећих изума...
Откривањем споменика Николи Тесли у Карађорђевом парку на Врачару и постављањем Теслиног трансформатора на Калемегдану, свечано је обележена 160. годишњица од рођења једног од највећих и најзаначајнијих научника у историји човечанства.
Након што је председник Србије Томислав Николић у Карађорђевом парку свечано открио Теслин споменик, грађани су на Београдској тврђави добили прилику да виде реплику његовог трансформатора, снаге 12 милиона волти.
Како је рекао Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле у Београду, трансформатор користи савремену технологију, брзе и снажне транзисторе и има максималну снагу од 24 Киловата. Теслин транформатор, којег је славни научник конструисао давне 1899. године, може да ради у више различитих режима и да производи различита електрична пражњења, а његове варнице могу да досегну чак девет метара.
Окупљенима се поводом обележавања великог јубилеја обратио градоначелник Београда Синиша Мали, који је истакао да је Београд поносан што слави успомену на великог научника који је задужио цео свет, а своју заоставштину завештао управо престоници Србије.
Поставка изложбе о Тесли, чији централни део је Теслин трансформатор, биће доступна посетиоцима Калемегдана до 15. јула, а у оквиру изложбе могу се видети и радови основних школа широм Србије које су учествовале на националном конкурсу "Буди као Тесла". Основној школи Михајло Пупин из Земуна која је победила на овом конкурсу са пројектом Рингишпил, који је оцењен као најиновативнији рад инспиран великим научником, као награда припала је комплетно опремљена дигитална учионица.
Током централне манифестације организовано је и директно укључење из Теслиног научног центра у Њујорку, а специјални гост Београда био је једини живи рођак Николе Тесле, Вилијам Тербо.
Обраћајући се Београђанима, он је истакао да је поносан што је сродник великог научника и последња жива особа која се срела са Теслом. Тербо је посебно нагласио да је цео свој живот посветио обавези да име Николе Тесле буде на најузвишенијем месту.
"Част ми је да га представљам када му други одају почаст широм света, али је посебно задовољство када дођем на овакво место и видим колико се људи интересују за Теслу и колико су поносни што је он био и заувек остао Србин", поручио је рођак великог научника Вилијам Тербо.
Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, у тадашњем Аустријском царству. Као син православног свештеника, био је предодређен да учи за попа, али је ипак успео да убеди оца Милутина да га пошаље на Високу техничку школу у Грацу.
Аутор је више од 700 патената и научних изума, од којих је већину створио у Америци, где се одселио као 28 годишњак - 1884.
Његов први значајни проналазак био је телефонски појачивач звука, односно претеча данашњег звучника.
Теслина епохална открића су обртно магнетно поље, генератор наизменичне струје, као и Теслин трансформатор за производњу високог напона и бежичног преноса електричних сигнала и енергије на даљину.
Тесла је био познат као визионар и експерименталиста, а колико далеко је био у стању да види најбоље сведочи његов интервју америчком новинару Џону Кенедију давне 1926. године.
Тесла је тада предвидео данашње паметне телефоне, рејкавши да ћемо путем телевизије моћи да се видимо и чујемо међусобно, без обзира на велику раздаљину. Он је још пре 90 године најавио да ће инструменти који ће се користити за такву комуникацију бити много једноставнији од телефона из тог времена, односно да ће те направе људи моћи да носе у џепу и да их користе било где.
Једини пут у београду Тесла је боравио у јуну 1892. године, када га је примио краљ Александар Обреновић који га је одликовао Орденом светог Саве.
Научник којег су назвали човеком који је измислио 20. и 21. век и осветлио свет, преминуо је 1943. године у оронулој хотелској соби у Њујорку. Сахрањен је уз звуке виолине и мелодију "Тамо далеко", а урна са Теслиним пепелом пренета је у Београд 1951. године, где се од тада налази у његовом музеју, у Крунској улици број 51.
