У недељу, 24. марта, навршило се 25 година од почетка НАТО бомбардовања тадашње СР Југославије. Војна операција која је спроведена без сагласности Савета безбедности Уједињених нација трајала је 78 дана и окончана је Кумановским споразумом, 9. јуна 1999.
Ни данас, четврт века касније, не постоје званични подаци о броју погинулих и рањених, а материјална штета и последице ваздушних удара по инфраструктуру и даље су видљиве у неким градовима, нарочито у Београду.
Годишњица почетка бомбардовања обележена је низом комеморативних свечаности широм Србије и региона, а централни догађај одржан је у Прокупљу, где су се грађанима обратили председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и патријарх српски Порфирије.
Вучић је том приликом јасно поручио да "Србија никада неће постати чланица НАТО", у светлу недавног пријема Косова за придруженог члана Парламентарне скупштине те алијансе.
Поводом годишњице огласила су се и дипломатска представништва појединих земаља Северноатлантске алијансе, као и других држава.
Амбасадори Француске, Италије, Немачке, Норвешке, САД и Велике Британије саопштили су да "дубоко жале због изгубљених људских живота на Косову и у Србији".
У заједничком саопштењу наводи се да НАТО операција 1999. године није била усмерена против народа Србије, те да ове земље размишљају о заједничкој будућности са Србијом и Косовом у европској породици народа".
Такође се наводи да је војна операција, покренута након што су "исцрпљена сва политичка и дипломатска средства да се Слободан Милошевић определи за решење путем преговора и за мир на Косову".
Како се Србија данас сећа тог времена и са каквим односом према прошлости и будућности је обележена 25. годишњица, послушајте у извештају Мије Николић.
