У Србији се обележавају 22 године од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Централно обележавање годишњице одржано је у Комбанк дворани у Београду.
Дан који се не заборавља у Србији је 24. март 1999. – када су почели ваздушни напади на тадашњу Савезну Републику Југославију а који се од 2015. у Србији званично обележава као "почетак НАТО агресије".
Акција НАТО уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову, вођених у Рамбујеу и Паризу фебруара и марта 1999. У кампањи су учествовале снаге 19 земаља Запада, а акције из ваздуха, које су трајале 78 дана, изведене су без одобрења Савета безбедности УН.
Ваздушни напади окончани су потписивањем тзв. Кумановског споразума 9. јуна 1999. после кога је уследило повлачење снаге војске и полиције са Косова, на чијој територији је успостављен цивилна мисија Уједињених нација (УНМИК).
И данас, више од две деценије касније, воде се расправе у вези са кључним стварима - од питања легалности и легитимности самог бомбардовања, до питања одговорности тадашњег режима Слободана Милошевића.
10 % грађана Србије данас подржава улазак Србије у НАТО, док се 79 % противи, а 11 % је неопредељено, показало је истраживање Института за европске односе под називом "Од бомбардоваwа до сарадње: Србије 22 године после бомбардовања".
Када је у питању сарадња Србије са НАТО организацијом 59 % испитањика је рекло да је против сарадње а 28 % њих је одобрава. За 4% мање него у претходном истраживању.
Највећи отпор је међу младима који нису били ни рођени или су били евентуало седам година стари у доба бомбардовања.
Једна петина грађана је рекла да би прихватила извињење НАТО-а за напад, два процента мање него у прошлом истраживању. И такође већина њих не верује да би замље имала користи од чланаства у НАТО.
Учесници у анкети за бомбардовање криве САД, Запад и Слободана Милошевића и још увек не знају колико је тачно људи погинуло током кампање.
Такође оцена односа Србије са НАТО организацијом је испод просечне-износи 2,25.
Када су у питању разлози за бомбардовање, већина грађана Србије сматра да су то војни интереси САД, затим следи одговор да су то амерички и западни интереси и политички разлози, затим креирање независног Косова, Милошевићева политика и геостратешки циљеви. Истраживање је обављено од 9 до 13. марта над узорком од 1.202 људи.
Ваздушни напади трајали су 11 седмица, евидентирано је око 2. 300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила, укључујући и више од 30.000 касетних бомби, а као последице су, осим бројних људских жртава, остали тешко су оштећенивојни објекти, инфраструктура – путеви, пруге, мостови, фабрике, школе, поједине здравствене установе, десетине војних постројења и радара, али и цивилних радио и ТВ предајника, међу којима и торањ на Авали, који је срушен 29. априла.
Адвокат Срђан Алексић, који већ годинама прикупља податке уз помоћ Анђела Тартаља, адвокатаиз Рима, који је заступао италијанске војнике и цивиле који су боравили на Косову и Метохији, и који су од тада оболели од неког облика канцера, поднео је крајем јануара Вишем суду у Београду прву појединачну приватну тужбу против НАТО са захтевом за одштету због оболевања услед бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Алексић је изјавио да одговор НАТО-а очекује у јулу, као и да је планирао да поднесе још четири тужбе парничном одељењу виших судова у Врању, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. Срђан
Алексић, познати нишки адвокат, боравио је у Мелбурну у јануару 2019., када је посетио студио СБС радија. Послушајте тај разговор.
