Препуна сала, разнобојне народне ношње, звуци традиционалне музике и готово непрекидна смена фолклорних ансамбала на позорници обележили су завршни дан 38. Фестивала српског фолклора у Бониригу, једне од највећих и најдуговечнијих манифестација српске заједнице у Аустралији.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Већ од преподневних сати простор Српског центра врвео је од посетилаца. Смењивале су се генерације – деца у народним ношњама која су журила на наступ, родитељи који су обављали последње припреме, некадашњи фолклораши, баке и деке, пријатељи и гости који су у Бонириг стигли не само из Сиднеја већ и из бројних других аустралијских градова.
У сали се тражило место више, а фестивалска атмосфера осећала се и напољу. Око штандова са храном и сувенирима непрестано је било посетилаца, мирис печења ширио се простором, а из шатора се чула музика и песма. Ни повремена киша није значајније пореметила расположење – дружење се настављало под шаторима и око фестивалских штандова.
Тродневна манифестација још једном је показала да фестивал у Бониригу одавно није само смотра фолклора, већ и велико годишње окупљање српске заједнице.
Фестивал отворили најмлађи
Централни програм у недељу почео је у 11 часова Светосавском химном и песмом „Тамо далеко“, у извођењу дечјег хора Колеџа „Свети Сава“.
Био је то прикладан почетак дана у којем су управо деца и млади имали главну улогу.
У поздравној речи водитеља истакнута је и једна од основних порука фестивала – да оваква окупљања нису само прилика за игру и дружење, већ и начин да се далеко од отаџбине новим генерацијама пренесу српски језик, култура, песма и традиција.
„Данас смо се окупили као једна велика породица да се дружимо, да певамо, играмо и радујемо, али и да заједно чувамо оно што су нама сачували наши родитељи, баке и деке и генерације пре њих – нашу традицију, нашу културу, наш језик и нашу песму и игру“, поручено је на отварању.
У име митрополита аустралијско-новозеландског Силуана присутнима се обратио протојереј-ставрофор Ђура Ђурђевић.
Он је посебно захвалио родитељима, бакама и декама који негују љубав најмлађих према традицији, али и учесницима који су због фестивала у Бониригу превалили стотине, а неки и хиљаде километара.
Чак 67 наступа за нешто више од осам сати
После свечаног отварања уследио је прави фолклорни маратон.
Према званичном програму, само током недељног дела фестивала било је предвиђено чак **67 програмских тачака**. Од 11 часова пре подне па све до после седам увече ансамбли су се на позорници смењивали готово без прекида.
Добра организација посебно је дошла до изражаја управо у том делу фестивала. Требало је ускладити десетине ансамбала, различите старосне групе, кореографије и велики број младих играча, а да публика истовремено готово непрекидно има програм пред собом.
Из минута у минут мењале су се ношње, музика и крајеви које су кореографије представљале – од Шумадије, Поморавља и Врања до Пчиње, Лесковца, Ниша, Косова и Метохије и других области српског етнографског простора.
А иза свега што публика види током неколико минута на позорници стоје месеци рада.
Једна од младих учесница која је у Бонириг стигла из Квинсленда рекла је за SBS на српском да се њена група за нови наступ припремала готово годину дана.
Фолклор као веза између генерација
Можда се значај фестивала најбоље могао видети управо међу породицама које су испуњавале салу.
Сандра Милишић стигла је са својом групом из Дапта. Некада је и сама као дете учествовала на оваквим окупљањима, а данас на фестивал доводи своје дете.
„Култура, дружење, наши обичаји, све то... Поготово када имаш сада другу генерацију после нас. Леп је осећај довести своје дете на фестивал и доживети поново све као што смо ми као деца“, рекла је Милишић за SBS на српском.
Њена ћерка Аурора већ осам година игра фолклор.
За њу, као и за бројне друге младе учеснике, фестивал није само неколико минута проведених на позорници. То је и прилика за дружење, склапање нових пријатељстава и сусрет са вршњацима из других српских заједница.
Управо је та слика била присутна током читавог дана – деца и млади у народним ношњама, неки тек пред првим великим наступима, а други већ искусни фолклораши, окупљени око исте музике и игре.
Од Перта до Бонирига
Географска разноликост учесника још једном је показала колики значај фестивал има за српску заједницу широм Аустралије.
Поред бројних ансамбала из Сиднеја и других делова Новог Јужног Велса, у Бонириг су стигли фолклораши из Мелбурна, Бризбејна, Голд Коста, Канбере, Аделејда и других градова.
Иако су ове године допутовали у скромнијем броју, чланови Српског друштва „Крајина“ из Перта наставили су лепу традицију учешћа на фестивалу и побринули се да и Западна Аустралија буде заступљена.
Њихов долазак, као и присуство ансамбала из других држава и територија, наставили су традицију по којој се у Бониригу на једном месту окупљају чувари српског фолклора из готово свих крајева огромног аустралијског континента.
За многе од њих фестивал је истовремено наступ, путовање и прилика да обнове пријатељства са људима које можда срећу само неколико пута годишње.
Гости из Шенжена заиграли „Игре из Шумадије“
Овогодишњи фестивал донео је и једну посебну новину.
Међу учесницима су се нашли гости из „Splendid China Folk Culture Village“, који су у Сиднеј допутовали из Шенжена у Кини.
Они су на позорницу изашли заједно са фолклорашима Црквене општине Свети кнез Лазар из Александрије.
У званичном програму били су представљени као **мешовита група Сиднеј–Шенжен**, а пред публиком у Бониригу извели су „Игре из Шумадије“.
Заједнички наступ српских и кинеских извођача био је један од необичнијих тренутака овогодишњег програма и фестивалу је дао додатну мултикултурну димензију.
Истовремено је показао да народна игра може да буде не само начин очувања сопственог наслеђа већ и средство упознавања и повезивања различитих култура.
„Авала“ из Калифорније међу звездама фестивала
Најдужи пут до Бонирига, међутим, превалили су гости који су стигли преко Пацифика.
Чланови фолклорне групе „Авала“ при Српској православној цркви Свете Петке у Сан Маркосу у Калифорнији** били су међу звездама овогодишњег фестивала.
Њихов долазак посебно је поздрављен већ током званичног отварања, а публика је током дана имала прилику да види како српску игру и традицију чувају млади који одрастају на западној обали Сједињених Америчких Држава.
„Авала“ се представила у више наврата, док је велики извођачки ансамбл наступио пред сам крај вишесатног програма и извео „Игре из Босилеградског Крајишта“.
Њихово гостовање није било само прилика за наступ пред аустралијском публиком. Било је то и упознавање младих српског порекла са две стране Пацифика.
Крсте Марковић, СБС на срспком
